Ако кажете да вечерас идете “до чаршије” неко ће вас вјероватно и разумјети, али куда сте се упутили ако идете “на чаир”? И ко вас то прати када са вама иде и “дост”? Још кажите да ћете успут свратити до “џамбасина” и никоме највероватније неће бити ништа јасно!

Језик је жива творевина сваког народа и стално се мијења. Неке ријечи улазе у употребу, друге излазе јер застаревају, а има и оних које послије неког времена постану потпуно заборављене. То су углавном “туђице”, које смо прихватили од других народа, и прилагодили нашем језику.

Ових 18 ријечи нису изгубиле своју љепоту, али су одавно изашле из употребе. Присјетимо се како су кадгод диванили наши стари.

Некад су наши стари користили турцизме и швапске ријечи. Данас их сматрамо архаичнима, иако нису изгубиле своју љепоту, а радије прихватамо новије ријечи угл. англицизме (ријечи енглеског корена) и то из домена жаргона.

1. џамбасин (џамбас) – трговац, продавац
2. цубок – изнутрица
3. матрона – старија госпођа
4. ћутук – глупак, будала
5. доксат – простор у кући или у дворишту предвиђен за одмарање
6. изванљудник – нечовјек, човек без људскости
7. дост – пријатељ, а одатле је достлук – пријатељство
8. јара – велика врућина ако се односи на временске услове, али може да значи и повишену температуру тијела, грозницу
9. чаршија – центар града, подручје у коме се обавља већина привредних активности
10. фукара – сиротиња, бескућници
11. ич (негде и хич) – ништа, нимало
12. макања – мало, сићушно дјете, ситно “попут макова зрна”
13. липцал – угинуо, обично се односи на животињу. Одатле је настала ријеч “липсао” са истим значењем, подсјећа портал Дневно.
14. чаир – поље, ливада
15. некња – прекјуче
16. окнути – викнути, дозвати некога
17. сехирити – уживати, гледати нешто са уживањем
18. резилак – срамота, стид, а одатле “резилити” – брукати се, срамотити

А сад да “преведемо” реченицу са почетка овог текста. Дакле – Идете до ливаде са пријатељем, а успут ћете свратити до трговца.