Како се деколте појавио у просторији, дјевојчице су кренуле да скривају погледе и шапућу једна другој, даме су видно негодовале, док су мушкарци били омађијани призором.

Бал

Средина 19. вијека, српско друштво у таласу еманципације и културне ренесансе под окриљем Кнеза Михаила Обреновића, било је спремно на нове тенденције које су долазиле из Европе, али један догађај са двора био је опкољен погледима свих присутних.

Михаило је Србијом владао у два наврата, а током свог другог мандата (1860-1868) у његовој резиденцији чести су били балови на којима се окупљала друштвена елита тог доба.

На двору су виђане најугледније даме тог времена, а трка око најљепше хаљине увијек је красила такмичарски дух љепшег пола, које су своје тоалете наручивале из иностранства специјално за овакве прилике.

Током једне од тих манифестација, одржане 1864. године, на двору се појавила ћерка кнезовог савјетника, која је убрзо постала мета презривих, али и пожудних погледа.

Наиме, одјевена у кратку хаљину, коју је красио дубоки деколте, до тада невиђен у Србији, савјетникова ћерка постала је епицентар вечери, засјенивши и самог владара.

Како је крочила у просторију, дјевојчице су кренуле да скривају погледе и шапућу једна другој, даме су видно негодовале, док су мушкарци били омађијани призором, наводи Србија данас.

Бал је потпуно стао, протокол је занемарен, а млада дама није промакла ни оку кнеза Михаила, који је на џентлменски начин спријечио потенцијални скандал који је могао да се догоди на двору.

Обреновић је пришао својој супрузи, књегињи Јулији, и замолио је да му да малу бијелу чипкасту марамицу, што је ова и учинила. Потом је Михаило позвао свог ађутанта и послао га да марамицу однесе младој дами, власници првог деколтеа у Србији, и поручи јој да би владар волио да она то окачи “близу срца”.

Тим гестом, ћерка савјетника је прекрила већи дио деколтеа, а овим потезом кнез Михаило омогућио је миран наставак забавне и „револуционарне“ вечери.