Црква светог Ђорђа у селу Речане код Суве Реке, сјевероисточно од Призрена, је задужбина непознатог српског војводе који је ту сахрањен.

Црква светог Ђорђа у селу Речане

На основу дjелимично очуваног натписа на ктиторовом гробу, закључује се да је црква подигнута и живописана током 1360-тих година, приjе смрти непознатог војводе који је преминуо 23. децембра 1370. године. Неки радови на заштити грађевине су рађени 1926. године, а њена архитектура и живопис су у цjелини конзервирани у периоду од 1956. до 1960. године.

Црква светог Ђорђа у Речанима је 1990. године стављена под заштиту Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја. Послиjе окончања НАТО агресије на СРЈ и доласка снага КФОРа на простор јужне српске покрајине, албански терористи су у јуну 1999. године минирали, дигли у ваздух и сравнили са земљом цркву светог Ђорђа у Речанима, пише Википедиа.

Црква је настала највјероватније на традицији широм православног свијета да припадници војног племства које имало обичај да гради такве цркве. Црква је горјела и била дјелимично срушена. Први заштитни радови предузети су 1926. године, док је потпуна конзервација изведена у периоду од 1956. до 1960. године.

Црква је имала основу сажетог уписаног крста, над којом се уздизала осмострана купола. Осмострано кубе које се ослања на пиластре на угловима са спољне стране има прислоњене колонете једноставног, правоугаоног пресјека. Апсида је изнутра полукружна, а споља тространа. На јужној страни олтарског простора налази се ниша правоугаоног облика, а на сјевероисточном ниша полукружне основе и засведена. У доњим дијеловима црква је зидана каменом неправилног облика, а у горњим деловима и сводовима правилним тесаницима сиге. Купола је грађена од наизмјеничних редова сиге и опеке, карактеристичном за Вардарски стил, коме ова црква припада.. Скроман керамопластични украс заступљен је углавном на јужној фасади цркве, наводи Курир.

Архитектонским рјешењем основе црква је блиска цркви Свете Варваре, односно Светог Димитрија у селу Кметовце, што је доводи у везу и са црквом Светог Николе у манастиру Светог Арханђела код Призрена.

Живопис у цркви био је доста оштећен, усљед пожара, као и дјелимичне разрушености цркве средином XИX вијека. Сматра се да је дјело локалних мајстора, највјероватније из Призрена. Инспирисани остварењима из прве половине 14. вијека, они су показивали неке архаичне одлике, али и извјесне црте карактеристичне за савремене токове, па и за умјетност потоњег времена. Поред уобичајених представа, живопис је специфичан по циклусу композиција о животу светог Ђорђа. Десетак сцена, базирано је на словенској редакцији мита о овом свецу.