Име манастира потиче вјероватно од влашке ријечи „нимик“ (незнан, непознат) по непознатом светитељу чији се гроб налази у капели Светиња уз цркву.

Према предању цркву је сазидао војвода Богосав након 1376. године, када је област сјеверног Браничева припала кнезу Лазару. Нимник се као метох манастира Раваница први пут помиње у раваничкој повељи, а у турским пореским књигама од прве половине 16. вијека.

У свом извјештају из 1733/34. године Максим Ратковић даје опис врло старе цркве, зидане каменом, са сводом од камена, неокречене и покривене шиндром. Имао је иконостас на коме су се по изузетној љепоти и старости издвајале царске двери и двије престоне иконе, за које каже да их нема ни у једном другом манастиру.

Нимник је паљен и рушен за вријеме Кочине крајине и након Првог српског устанка, а у значајној мјери обновљен 1825. године, о чему свједочи Јоаким Вујић.

Манастир Нимник има двије капеле. Прва се зове Светиња и налази се на гробу дјевојчице коју су према предању убили Турци зато што није хтјела да им покаже пут за манастир. Према овом предању манастир је добио име Нимник. Друга капела се налази у манастирском конаку и посвећена је Покрову Пресвете Богородице, објавио је портал Љепоте Србије.

У својој дугој прошлости манастир Нимник је скоро стално био у улози парохијске цркве села Курјаче, до 1938. године када је претворен у женски манастир и такав је до данашњих дана.