Племена Словени и Анти живе на исти начин, имају исте обичаје и слободни су, не допуштајући никако да буду поробљени или да се са њима влада, наручито у својој земљи.

Многољудни су и издржљиви, лако подносе жегу и хладноћу, и кишу и голотињу тијела и оскудицу хране. Пријатни су према онима који им долазе као странци и пријатељски их проводе од мјеста до мјеста, кудгод затраже, тако да ако се небрижљивошћу домаћина догоди да странац настрада, против њега (домаћина) покреће рат онај који му га повјерава, јер освету странац сматра светом.

Станују у шумама и око ријека, по мочварама и при језерима којима се тешко прилази и праве више излаза из мјеста пребивања због опкољавања која их често задешавају.

Оружају се малим копљима, сваки човјек са по два а неки од њих и добрим, али тешко носивим штитовима. Служе се и дрвеним луковима и малим стрелицама које су намазане отровном течношћу.

Та течност је врло јака и делује јако ако онај који је њоме рањем није заштићен љековитим напитком, или другим средствима која познају вјешти љекари, или ако се рана одмах не обреже да се отров не рашири по цијелом тијелу, наводи портал Опанак.

А када се догоди да се усуде упустити у праву битнку, вичући крећу заједно мало напред па ако се противници поплаше од њихове вике, нападају свом жестином, а ако не, одмах узмичу истим правцем, не журећи да својим рукама окушавају снагу свога непријатеља.

Бјеже у шуме од којих имају велику помоћ, пошто умију виешто да се боре у тиеснацима.