Један метак би могао сасвим случајно да погоди, али да три метка погоде, не долази у обзир, закључили су обавјештајци СФРЈ, а открива књижевник Иван Ивањи.

Годину дана послије атентата на предсједника Сједињених Држава Џона Ф. Кенедија, Титови безбједњаци реконструисали су атентат до најстинијих детаља. Утврдили су да је званична верзија убиства немогућа, каже дугогодишњи Титов преводилац Иван Ивањи!

Један снимак, безброј тумачења и врло мало оних који послије пола вијека вјерују у званичну верзију убиства. То је данас утисак о ономе што се на улицама Даласа десило 22. новембра 1963. године. Готово сваки од сценарија убиства 35. америчког предсједника Џона Кенедија може да послужи као добра основа за филм.

У Југославији био Дан жалости

Дан жалости, отказане фудбалске утакмице и позоришне представе – тако је изгледала Југославија на дан послије убиства Џона Кенедија 1963. у Даласу. Само четири недјеље прије тога Бијелу кућу посјетио је Јосип Броз Тито.

Дугогодишњи Титов преводилац Иван Ивањи је јавност подсјетио на један занимљив безбедносни детаљ.“Кад смо седели у источном Берлину, људи из Титове безбједности су ми испричали да су послије атентата на Кенедија направили пробу како би испитали да ли су два метка могла да погоде Џона Кенедија, а један гувернера Тексаса Џона Конелија. Тако каже званична верзија“, каже Ивањи.

Истакао је да су пробали са исте висине сличну мету и да су констатовали да је немогуће.

„Један метак би могао сасвим случајно да погоди, али да три метка погоде, не долази у обзир“, каже књижевник Ивањи.

Југословенски безбједњаци су до тих закључака дошли годину дана послије убиства Кенедија, али је питање – зашто су уопште испробавали?

„Мислим да те службе безбједности морају послије сваког атентата или покушаја атентата да пројвере све могућности, али вјероватно је то било и због радозналости, како би утврдили гдје су то америчке колеге погријешиле“, објашњава Ивањи.

Четири недјеље прије атентата Тито био у посјети Кенедију

Само четири недјеље прије убиства у Даласу, Јосип Броз Тито је са супругом Јованком боравио у Белој кући. Необично код сусрета је било то што није било Жаклине Кенеди. А из данашње перспективе, необична је била и реакција једне социјалаистичке земље на убиство једног америчког предсједника.“Био сам тада умјетнички директор Савременог позоришта на Црвеном крсту и за вријеме представе „Лаку ноћ, Бетина“, глумац Вербер је упао у управничку ложу. Каже – убили су Кенедија, да ли да прекинемо представу. Ја кажем – не пада ми на памет, зашто да прекидамо представу ја нисам био толико потресен“, каже Ивањи.

Бивши дописник Политике из Вашингтона Момчило Пантелић 22. новембра 1963. године имао је 16 година.“Ја сам то доживио као заиста необичан феномен који је потресао Југославију на један начин који до тада није био познат – да због смрти једног лидера ми доживљавамо емотивни удар“, каже Пантелић.

Следећих неколико дана на насловним странама новина налазила су се два имена – Кенеди и Харви Ли Освалд. У Југославији је послије убиства проглашен дан жалости, отказане су све утакмице и позоришне представе. Тито је тих дана рекао да је Кенеди на њега оставио утисак и као државник и као човјек.

Цијели свијет гледао брак Џона и Жаклине као бајку

„Главни је утисак моје генерације, и мислим да је то био утисак и у свијету, да је то био први предсједнички пар, на који смо сви жељели да личимо“, наводи Пантелић.

Разне хронике говоре да је Тито имао посебан афинитет према Џону Кенедију и његовом стилу, наводи Пантелић и додаје да су Титу одговарале и почетне водиље Кенедијеве политике које су међу конзервативцима у Америци доживљаване као неке клице неосоцијализма.

Иван Ивањи истиче да је то био тренутак када се Југославија приближавала Сједињеним Државама, кад се Тито управо био вратио из те посjете, када су и наши медији почели другачије да пишу.

Филм о Кенедију добијао је невjероватне заплете. Док су Лија Освалда водили у сигурнији затвор, пред телевизијским камерама убио га је власник ноћног клуба Џек Раби. Један од најчувенијих новинара Политике Мирослав Радојчић, који је тада био дописник из Америке, наводно три дана није спавао како би у земљу послао све детаље филмске драме из Даласа.

Иван Ивањи каже да тада убијају атентатора, „па је атентатор атентатора на чудан начин касније умро од рака, и 18 људи који су у вези са тим атенататом је погинуло или на чудан начлин умрло слиједећих мјесеци и годину дана“.

Написано 28 хиљада књига о атентату у Даласу

Због свега тога настало је безброј различитих верзија атентата – да је Кенедија убио Линдон Џонсон, Никита Хрушчов, Фидел Кастро, ЦИА, мафија. Политика тих дана преноси ставове руских медија да Кенедија није могао да убије фанатик попут Освалда.

Иван Ивањи износи податак Шпигла да је о убиству Кенедија написано 28 хиљада књига, а Момчило Пантелић да анкете показују да бар 60 одсто Американаца и даље не вјерује у званичну верзију.

„Њима се прикључио ових дана и шеф дипломатије Џон Кери који је рекао да му не изгледа вјероватно да је Ли Освалд био једини учесник атентата“, каже Момчило Пантелић.

Кенедијем ће се бавити и будући амерички предсједник. Наиме у октобру 2017. године требало би да буде објављено још 1.000 нових докумената о убиству из Даласа, али ће нови предсjедник моћи да сакрије неке диjелове од јавности, због националне безбjедности.

Иван Ивањи нам је пренио само дио онога што су имали Титови безбjедњаци. Шта тек имају њихове америчке колеге?