Бенд „Седморица младих“ је био је један од највећих бендова у старој Југославији, а колико су били популарни говори и податак да су ушли 1991. у Гинисову књигу рекорда као састав који је 33 године непрекидно свирао заједно. Јован Јова Радовановић открио је да су били толико популарни и вољени да су смјели да Јосипу Брозу Титу да кажу „не“.

Наиме, пошто је са Седморицом младих стекао славу широм старе Југославије, у 24. години отишао је у иностранство и брзо био међународно признат.

– У то вријеме почео сам да свирам и саксофон, који сам лако савладао. Касније сам додао и флауту јер нам је у бенду постало јасно да свирајући само џез нећемо моћи дуго да трајемо. Морали смо да проширимо репертоар, убацили смо и класику и поп музику, имали наступе на разним језицима. На моје инсистирање, укључили смо пантомиму и скечеве, захваљујући којима смо постигли велики успјех. Џез је и даље био основа нашег наступа, али смо га изводили на другачији начин. Брзо смо пронашли своје мјесто на Западу, а у Њемачкој смо снимили плочу. Рачунали смо да ћемо у иностранству остати око годину дана, а задржали смо се петнаест.

Обожавао их је Јосип Броз Тито, захваљујући којем нико из Седморице младих није морао да служи војску јер је доживотни предсједник Југославије схватио да је бенд много кориснији „напољу“ него у земљи, наводи Глорија.

– Тито је био „слаб” на наше извођење црначких духовних и руских пјесама, а вољела нас је и Јованка, која нам је пришла послије једне свирке у Карађорђеву и питала могу ли она и Стари да се сликају с нама. Често смо били њихови гости, а он је волио да сједи с нама до раног јутра. Био је велики господин. Звао нас је и на своје путовање “Галебом” на Самит несврстаних на Куби, али морали смо да одбијемо због унапријед уговорених концерата. Касније се испоставило да је то било његово посљедње путовање.