У Марсељу је 9.октобра 1934. убијен краљ Александар Карађорђевић.

Краљ Александар Карађорђевић

Хице у краља испалио је Владо Георгијев Керин, познат као Черноземски, члан македонског ВМРО-а (Унутрашња македонска револуционарна организација) који је и сам убијен одмах по атентату.

Постоје информације да су око атентата сарађивале усташе и ВМРО, који су желели да отцјепе Хрватску и Македонију од Краљевине Југославије, као и да су у атентат биле умјешане и поједине стране силе, у првом реду Мусолинијева Италија, која је имала територијалне претензије ка Југославији.

Атентат на краља Александра првог Карађорђевића извршен је у уторак, 9. октобра 1934. године, приликом његове званичне посјете Француској, у Марсељу испред Палате Бурзе, у 16 сати и 20 минута.

Овај атентат, који је имао пресудне посљедице по судбину тадашње Југославије и спрског народа и дан данас изазива бројна питања, која су остала без одговора. По свему судећи, атентат је могао бити избјегнут, да је било више опреза.

Генерал Светко Ковач, бивши директор Војнобезбједносне агенције (ВБА), у својој књизи „Официр с пет досијеа“, наводи између осталог да су Службе безбједности Краљевине Југославије дошле су до прецизних података о припремама за атентат на југословенског краља. Пратиле су кретање атентатора и о свему упознале француску полицију и француске службе безбједности.

Иако се све знало, атентат у Марсељу није спријечен првенствено због „грубих пропуста француских служби безбједности и полиције, због чега вјероватно тај досије још није отворен“.

– Стручњаци тврде да су из оригиналног снимка убиства краља у Марсељу исјечени неки дијелови филма и тек када се отвори та архивска грађа моћи ће да се донесе закључак о пропустима француске стране, али и непосредној умјешаности мађарске и посебно италијанске службе безбједности, навео је у својој књизи генерал Ковач, подсјећа Курир.

Атентат у Марсеју био је један од првих атентата снимљен на филму и то из велике близине, што је овај запис сврстало у најважније снимке у светској историји.

Краљ Александар први Карадордевић рођен је 17. децембра 1888. године на Цетињу, као четврто дјете кнеза Петра Карађордевића, будућег краља Србије и

Краљевине СХС, и Зорке Петровић Његош. Школовао се у Женеви, у Петрограду, Русији и Београду.

Одређен је за престолонасљедника Србије 27. марта 1909. године, послије одбијања његовог старијег брата Ђорђа да преузме пријесто.

Пред Први свјетски рат проглашен је за регента Србије, а од 1. децембра 1918. године, послије завршетка рата и уједињења, за регента Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.У Првом свјетском рату, као регент, Александар је био и врховни командант српске војске.

Послије смрти оца краља Петра првог 1921, проглашен је за „краља ујединитеља“ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Краљ Александар имао је три сина – Петра, Томислава и Андреја.