Историчар Миливој Бешлин да је познати српски писац, под контролом Удбе, Добрица Ћосић био инспиратор мита о Александру Ранковићу као „заштитнику српства“, али је испричао и детаље многих интрига, мистерија и афера из времена СФРЈ!

У емисији „Црвени картон“ на Курир телевизији гост Миливој Бешлин, историчар открио је неке занимљиве детаље из наше историје.

Аутора и водитеља емисије Црвени картон је Светислава Басару занимала је улога Добрице Ћосића у политичким дјеловањима.

– Читао сам многе документе. Знамо шта је било оправдање за Брионски пленум – прислушкивање и тако даље. Да ли га је било или га није било, вјероватније је да га није било. Ви у једном таквом ауторитарном систему гдје је Ранковић двоструко моћан човјек, он је контролор УДБЕ, која има и политичку функцију, као што знамо, а био је и организациони секретар партије, која је кључна.

Има две кључне позиције и фактички је број два. Ви немате другу могућност да га макнете сем да изведете неки партијски пуч или аферу. То је урађено за дан и по или два. Југословенски комунисти да ураде, а онда оставе српским комунистима од јула мјесеца до септембра осмисле и презентују јавности праве разлоге за Ранковићеву смјену. Онда се дешава та позната 6. сједница Централниг комитета гдје они отварају дубинска питања, а не спомињу прислушкивање. Они тада отварају косовски аргумент Ранковићу – рекао је у Црвеном картону код Светислава Басаре историчар Миливој Бешлин.

Миливој Бешлин је открио и шта се десило када су отворили архиве Удбе.

– Отварају и питање репресије УДБЕ на Косову и Метохији. Излазе и албански и српски политичари са Косова и Метохије, гдје говоре, углавном Албанци шта су прошли кроз Призренски процес и прикупљање оружја. Та сједница је објављена да би се људи упознали са свим, али су најгоре ствари сакрили. Процесуирали су један број функционера Удбе – рекао је Бешлин у Црвеном картону.

Подсјетимо, у јесен 1965. године одлуком Војина Лукића, тадашњег организационог секретара ЦК СК Србије, УДБА је покренула праћење Станке Веселинов, која је била учесница Народноослободилачке борбе и друштвено-политичка радница СФР Југославије и СР Србије и жена Јована Веселинова, друштвено-политичког радника СФРЈ. Одобрено је сакупљање података о њој. Њен случај је водио Милан Ђоковић Поп. Ова афера је искоришћена и у политичком обрачуну с Александром Ранковићем. Подсетимо, била је праћена због сумње да јој је љубавник био Матија Бећковић.

– То је био један од аргумената. Кључан је био политички аргумент. Никада нисам видео у документима да су они озбиљно рачунали на то прислушкивање (Станке и Јована Веселинова, прим.аут.). Формално он је био најјача политичка фигура (Јована Веселинов, прим.аут) у највећој држави у Југославији. Удба је та која је озвучила његову жену. Пратила је. Грозне ствари које су прислушкивали су транскрибовали и остављали на столи предсједника српске партије. То је једна ужасна ствар која је убрзала Ранковићеву смјену. На крају те афере су сви страдали. Страдао је Ранковић, страдао је и предсједник Српске партије Јован Веселинов, нјегова жена, а само је један млади пјесник авазовао из свега тога, што је веома индикативно. То је један од разлога. Суштински разлог је био политички – рекао је Бешлин.

Сахрана Александра Ранковића, који је умро 1984. године, окупила је више од 100.000 људи. Открио је и да је и на који начин Добрица Ћосић био сарадник Удбе.

– Мит о заштитништву српства је наставио да живи. Један од креатора тог мита је Ранковићев пријатељ и сарадник Добрица Ћосић. Ћосић пише Титу у вријеме Брионског пленума, односно разочаран свим оним што се десило. Каже – ни ви више нећете бити Тито без Ранковића. То је врло тешка реченица. Заиста је тако написао. Титу се могло рећи, само је питање консеквенци. Добрица Ћосић, који је заиста важна и непоновљива особа, српске државе, био спона између државе и друштва. Добрица Ћосић је до 1968. године био и тамо и овдје. Он је био спона између власти и критичке мисли.