Њемачке окупационе снаге стрељале су у Крагујевцу 20. и 21. октобра 1941. године више хиљада цивила у знак одмазде и тај догађај се сматра једним од најтрагичнијих који се догодио на тлу Републике Србије у Другом свјетском рату.

ПОСЉЕДЊЕ РИЈЕЧИ

„Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану,“ ријечи су Крваве бајке Десанке Максимовић.

Слова крваве бајке нису исписана само у чувеној пјесми Десанке Максимовић. Прије тачно осамдесет и две године, 1941. жврљана су дрхтавим рукама на ђачким књижицама, личним картама и полеђинама коверата…

Писали су их људи знајући да ће бити посљедњи поздрав који никада неће моћи да изговоре вољенима. Писала су их и дјеца.

Биле су то посљедње мисли, жеље, поруке, упућене највољенијима, за које су знали да их више никада неће видјети. Од саме помисли леди се крв човјеку у жилама…

„На овом мјесту уписаће се евентуалне промјене“, искуцао је неко у ђачкој књижици дјечака са слике. Неко ко није ни слутио да ће та евентуална промјена бити смрт.

Знајући да ће уз бат војничких чизама бити одвучен на стрељање, српски ђак је обичном оловком једино стигао да напише „Драги мама и тата, посљедњи пут“

Музеј у Крагујевцу чува на десетине таквих поздрава. Један припада Радославу Симићу.“Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Посљедња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине и без мене“ написао је човјек, вјероватно својој ћеркици, подсјећа портал Лепоте Србије.

Опраштала су се дјеца од родитеља, растајали су се родитељи од деце. Један очајан отац стигао је једино ово да поручи малишанима:

„Миро, пољуби дјецу умјесто мене. Слушајте маму дјецо и чувајте се. Збогом заувијек, ваш тата Лаза“.

Књиговођа Јаков Медина, ухапшен 18. а стрељан 20. октобра, кратко је написао: „Љебац сутра немојте послати“.

Тешко је повјеровати да је овакво звјерство људско биће могло да почини другоме.

Још је теже ако знамо да је то учињено најмање 2.400 пута. Толико је било убијених. Прије 74 године стрељачки вод без милости убио је 40 деце млађе од 15 година, убијен је и 261 средњошколац. Нису поштедјели ни 15 дјечака, чистача обуће.

Никада их не заборавимо!