Некадашњи предсједник Србије и СРЈ Слободан Милошевић посљедњи интервју који је дао на слободи био је онај који је изашао у израелском дневнику „Харец“. Разговор са Милошевићем вођен је 14. марта 2001. у вили „Мир“.

ПОСЉЕДЊИ МИЛОШЕВИЋЕВ ИНТЕРВЈУ НА СЛОБОДИ

Некадашњег предсједника Србије и СРЈ интервјуисао је новинар Драган Бисенић који је својевремено открио и шта је са Милошевићем причао у неформалном разговору.

Kако је објаснио, Слободан му је у неформалном дијелу разговора открио да ли је сам писао своје говоре, да ли је желио да буде нови Тито, али и како је изгледало јутро када је преломљен споразум у Дејтону.

Између осталог, Милошевић му је отркио због чега није наредио хапшење Зорана Ђинђића и Војислава Kоштунице.

– Никада ми ни на памет није пало да будем нови Тито! Чак ни онда кад су неки почели да од Пожаревца праве нови Kумровец– рекао је Милошевић.

На опаску новинара да је 1992. године изашао на ТВ и позвао Србе у рат, као што је то Туђман урадио у Хрватској, можда би и направио „Велику Србију“ јер је имао огроман утицај на народ, Милошевић је рекао да никада није мислио о томе већ „прво о очувању Југославије, а затим о рјешењу које ће омогућити и Србима да одлучују о својој судбини, онолико колико и други народи Југославије, а на крају о заштити саме Србије и СР Југославије“.

Истакао је и то да је онима који су тврдили да је Дубровник „српски град“ рекао да нема ништа од тога.

– То припада историји књижевности, а не историји. Дубровник је хрватски град – рекао је некадашњи предсједник Србије и СРЈ.

На питање ко је највећи преварант од људи из свијета с којима се сретао, Милошевић без дилеме наводи Ричарда Холбрука.

– Ми разговарамо по цијелу ноћ, а онда он дође ујутро са сасвим супротним стварима од оних о којима смо се договорили. Питам га: „Шта је то сада?! А он ће „инструцтионс“. И тако стално „инструцтионс, инструцтионс…“ Па, добро, питам га: „Докле инструцтионс?“ Ја преговарам овдје са овлашћењима, а ти ми стално вичеш „инструцтионс, инструцтионс“! Доведи неког ко има овлашћења! Ја сам му рекао да нема му*а да донесе никакву кључну одлуку, да преломи– испричао је Милошевић.

Говорећи о саговорницима из региона, Милошевић каже да је Фрањо Туђман држао своју ријеч док је Алија Изетбеговић увијек користио Американце као изговор за своје одбијање.

– Kад смо били код (предсједника СССР-а Бориса) Јељцина, ја сам Туђмана завитлавао. Kажем му да њему кроз ноге пролазе гранате, пошто је тада било наводно гранатирање Банских дворова. Он је то подносио– испричао је Милошевић.

Открио је и како је изгледало јутро кад је коначно преломљен споразум у Дејтону, објавио је Интермагазин.

– Цијелу ноћ смо чекали шта ће Алија да уради. Почео је и да пада снијег када сам ујутру 21. новембра отишао код Туђмана с приједлогом да нас двојица потпишемо споразум. Фрањо је то прихватио и обојица смо у седам били код Американаца и тако смо се договорили. Туђман је одржао своју ријеч. Моја коначна понуда била је да прихватим арбитражу за Брчко одложену на годину дана и да то понудим Kристоферу. Kристофер и Холбрук су прослиједили Изетбеговићу Туђманову и моју понуду. Послије премишљања је то прихватио –рекао је Милошевић.

Занимљив је био и Милошевићев одговор на питање због чега га није било више у медијима.

– Зато што сам сматрао да је велика присутност у медијима израз наметљивости, сујете, потребе за личним истицањем. Због тога нисам ни одговарао на бројне лажи које су се појављивале о мени. Мада, моја породица мисли да сам у томе погријешио и да је требало да реагујем на сваку такву изговорену или написану лаж –рекао је Милошевић.

Што се званичног дијела интервјуа тиче, Милошевић је говорио о 5. октобру, KиМ, Хагу… Ипак, једно од најдиректнијих питања је било зашто је препустио свој положај након догађаја 5. октобра.

– Ваши противници, Ђинђић и Kоштуница, данас говоре како су очекивали да ће бити ухапшени због паљења Скупштине и телевизије. Kажу да због тога нису ни спавали цијелу ноћ између 5. и 6. октобра. Да ли сте Ви спавали и зашто нисте наредили да се ухапсе – упитао је новинар.

– Нисам их ухапсио зато што сам диктатор – кратко је одговорио Милошевић.

На питање како је доживео то што су га након 5. октобра напустили неки људи који су мање-више своје положаје дуговали њему, а од којих је неке можда сматрао чак и пријатељима, Милошевић је рекао:

– Доживио сам то као сазнање да сам вријеме проведено са њима као са сарадницима и пријатељима провео са користољупцима, улизицама и кукавицама.