Догађај од 15. јануара 1999., који је послужио као повод за бомбардовање СРЈ, био је легитимна антитерористичка акција, све остало је исконструисао Запад, тврди некадашњи начелник СУП у Урошевцу Богољуб Јанићевић.

Масакр који су српске снаге наводно починиле над „недужним албанским цивилима“ у Рачку 15. јануара 1999. године, што је послужило као повод за НАТО бомбардовање Србије, у потпуности је режиран. То је чиста превара, није то био никакав масакр над цивилима, већ легитимна акција српске полиције против припадника терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК). Тијела мртвих Албанаца су на лице мјеста довезена током ноћи са стране, све су осмислили ЦИА и Пентагон, а у дјело спровео тадашњи шеф Мисије ОЕБС на Косову Вилијем Вокер, који је завртио причу о масакру српских снага над „недужним албанским цивилима“ иако је одмах било апсолутно јасно да је ријеч о терористима.

Кључан снимак

Овако укратко у књизи „Рачак, потпуна истина“ дешавања у том мјесту описује некадашњи начелник СУП у Урошевцу Богољуб Јанићевић. Он, из прве руке, до детаља описује како је текла акција српских безбједњака против наоружаних албанских терориста у Рачку 15. јануара 1999.

– Тог 15. јануара 1999. године терористи рачке групе су разбијени и велики број њих је у обрачуну са полицијом погинуо. Сателитски снимак-приказ мјеста на коме је дошло до оружаног сукоба показује шест локација. Локација на карти означена бројем пет је најважнија за сагледавање цјелокупне преваре и покушаја фалсификовања овог догађаја. Локација обиљежена тим бројем је мјесто које је крвави генерал Вилијем Вокер означио као мјесто масакра 40 албанских цивила, а на том мјесту, према извјештају истражитеља трибунала, било је седам погинулих албанских терориста. Неки од погинулих су носили цивилна одела, иако су били активни борци терористичке ОВК. Они су били потребни режисеру масакра да их прикаже као цивилне жртве. У овој превари активно су учествовали и чланови верификационе мисије, који су помагали Вокеру у спровођењу замисли о „масакру српске полиције над недужним албанским цивилима“ – навео је Јанићевић у својој књизи.

Низ нелогичности

Побројао је и низ нелогичности и пропуста који су пратили Вокеров иступ након наводног масакра, али такође и саму режију „масакра“.

– Када су терористи и верификатори с Вокером на челу обавили свој прљави посао, вратили су се у Приштину, гдје је Вокер у хотелу „Гранд“ одржао конференцију за штампу и одмах, иако нису обављене никакве истражне радње, дао изјаву којом је догађај у Рачку оквалификовао као масакр над недужним цивилима. За „масакр“ је окривио Војску Југославије и српску полицију. Да би слика о „масакру“ била аутентичнија, поједини погинули терористи су покупљени са других локација у селу и током ноћи пребачени у тзв. Јаругу – пише Јанићевић и додаје:

– Тако се и догодило да поједини погинули „цивили“ имају ране на тијелу, али немају рупе од испаљених метака на одјећи, некима су, иако су мртви, остале капе на главама, неки су снимљени у лежећем положају са подигнутим рукама. Исто тако, ваљда због велике журбе, актери ове преваре су појединим цивилима заборавили да скину војничке чизме и војничке НАТО мајице, а појединцима чак ни бијеле капе и чалме (мараме које Албанци стављају око својих капа како би се заштитили од велике хладноће) са главе нису пале. Истражни органи Србије нису могли да заврше започети увиђај истог дана послије сукоба са терористима, јер су били изложени дејству јаке ватре из аутоматског оружја и минобацача. Истражни судија Даница Маринковић одлучила је да се са увиђајем настави сутрадан, а да се претходно од стране полиције створе безбедни услови за наставак увиђаја.

Повод за агресију

„Случај Рачак“ је, увјерен је Јанићевић, био само разлог који се дуго тражио како би се кренуло у напад на Југославију.

– Каснији догађаји показали су да је све било унапријед испланирано, до детаља разрађено од стране ЦИА и стручњака из Пентагона. Дакле, тражио се разлог да се српске и југословенске снаге безбједности ставе на стуб срама да би доношење одлуке о агресији и бомбардовању неонацистичка руководства западних земаља могла да оправдају код сопственог јавног мњења, бомбардовање и убијање недужног становништва, рушење једне међународно признате државе чланице Уједињених нација – навео је он

Значајна помоћ са стране

Наоружавао их је НАТО

Јанићевић открива и ко је све наоружавао албанске терористе:

– Оружје из којег су терористи ОВК пуцали било је дијелом кинеске производње, а дијелом из арсенала наоружања злочиначког НАТО, које је терористима достављено уз знање и прећутну сагласност одговорних планера НАТО команде у Бриселу. Оружје је преношено и достављано терористима и возилима Верификационе мисије, којима је био задатак да верификују стање безбједности на Косову и Метохији и спријече даље оружане сукобе, а сигурно им задатак није био да терористе снабдевају оружјем.