Свети Ермил и Стратоник (гр. Ἕρμυλος καὶ Στρατόνικος; лат. Хермyлус ет Стратоницус) убрајају се у ред најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у римском граду Сингидунуму (данас Београд у Србији) у провинцији Горњој Мезији.

Свети Ермил и Стратоник

Страдали су око 314. или 315. године у вријеме када је у источном дјелу Римског царства владао цар Лициније а на Западу цар Константин Велики. Њихово страдање хронолошки посматрано, догодило се послије проглашења Миланског едикта (313. год.) о слободи хришћанске вјере.

У теологији није потпуно извјесно мишљење да ли су они пострадали као жртве, већ у то вријеме, за почетих сукоба царева Константина Великог и Лицинија.

Према тексту житија Ермила и Стратоника, Ермил је био ђакон у Сингидунуму и због вјере је допао у затвор, подсјећа портал Лепоте Србије. Лично га је ислеђивао сам цар, али је Ермил остао чврст и непоколебив у хришћанској вјери. Догодило се у току његовог судског ислеђивања да је чувар затвора, војник Стратоник, такође био хришћанин; и он се отворено и јавно придружио у страдању свом пријатељу Ермилу.

Обојица су потом заједно претрпјели велика мучења. Осуђени су на исту смрт: стављени су у исти ковчег и живи бачени у ријеку Дунав. Послије три дана вода је избацила њихова тијела на десну обалу Дунава, на 18 стадија низводно од Сингидунума. Хришћани су нашли њихова тијела, свечано сахранили, а касније је на њиховом гробу саграђен храм њима посвећен.

Српска православна црква обељежава спомен Св. Ермила и Стратоника је 26. (13) јануар. На икони се сликају заједно како држе крст у руци као знамење патње коју су претрпели.