Сремска Митровица смјештена на лијевој обали Саве представља највећи град у Срему, а уједно и један од најстаријих градова у Војводини и Србији.

Сремска Митровица

Мјесто бурне и богате историје које је неколико пута мјењало свој изглед и име, почевши од древног келтског насеља, преко античког града, мале средњовјековне вароши, па све до савременог индустријског града. То су кратки описи којима се Сремска Митровица може представити.

Један од печата који је утиснут у прелијепи град у Срему дао је Ћира Милекић, који је 1881. године изабран за првог градоначелник Сремске Митровице. На том мјесту провео је пуних 27 година.

Поријеклом из познате племићке породице, Милекић је своје основно образовање започео у Сремској Митровици, док је факултетску диплому стекао на престижном факултету у Бечу.

У свом родном граду је био познат као успјешан трговац, посједник и интелектуалац. Био је и редовни члан Матице српске пуне четири деценије. Говорио је пет страних језика и то: мађарски, њемачки, италијански, француски и енглески.

Након што је изабран за првог градоначелника, Сремска Митровица доживљава свој преображај и постаје привредни, културни и политички центар.

За вријеме његовог мандата изграђене су многе културне грађевине од великог значаја које данас красе Сремску Митровицу: Српски дом, гркокатоличка црква, синагога, Музеј за прикупљање старине који је касније постао Музеј Срема.

Остао је упамћен и по томе што је донио одлуку о забрани одношења и продавања археолошких драгоцјености.

Градски статут Митровице усвојен је 1898.године и потписао га је Ћира Милекић чиме је означио почетак развоја грађанског периода у историји овог града.

Због материјалног и културног доприноса који је оставио Сремској Митровици, Ћира Милекић је 1905. године изабран за почасног грађанина.

Преминио је у Грацу 1908. године.

На главном градском тргу у Сремској Митровици, на дан града, на Митровдан 8.11.2019. године откривен је споменик посвећен овом истакнутом градоначелнику.