Хрељина кула у манастиру Светог Јована Рилског, Бугарска. Кула је висока 25 метара, а подигао ју је Хреља Охмућевић, војвода цара Душана, у првој половини 14. вијека. Као истакнути властелин стекао је значајну моћ захваљујући ширењу српске државе.

Господарио је областима према граници ондашње српске државе са Бугарском и Византијом. Његову тијесну повезаност са Византијом показује чињеница да је носио три високе византијске титуле: протосеваст, велики доместик и кесар. Он је први од истакнутих српских великаша који је трајно остао у народном сјећању, као јунак Реља Крилатица – „Реља од Пазара ћера турске хорде од Лазара!“. Временом су Рељу из народног предања потисли много популарнији јунаци као што су Милош Обилић или Марко Краљевић.

Једна поморска породица га је прогласила за свог најзаслужнијег претка и на основу ове фиктивне везе добила чак и племство у Хабзбуршкој монархији.

О Хрељи из историјског периода Јован Кантакузин у свом дјелу каже да је код властеле „међу Срба први међу свима по храбрости и војном искуству“. За Рилски манастир је много значајније то што је Хреља подигао и нову манастирску цркву. Овај храм, који ће имати великог значаја у историји Бугарске, постојао је све до 1834. године када је након једног пожара срушен како би се подигао нови, много пространији.

Судећи према једној повељи краља Стефана Душана од 6. маја 1336. године, Хреља је у Штипу, граду у Македонији сазидао цркву Светог Архангела обдаривши је посједима.

Хрељина смрт је наиме обавијена извјесном тајновитошћу, али се сматра да је сахрањен у својој задужбини Рилским манастиру, дан данас највећем манастиру у Бугарској.

Иако је бугарска историја врло богата, упада у очи да ширење средњовјековне Бугарске иза себе не оставља трагове, па ни најславнији догађаји нису имали тамо одјека у народној свијести.

Они нису подизали манастире у броју и нису имали ону умјетност као Срби истога доба. У Македонији, гдје су Бугари и Срби узастопце владали, нема других споменика осим манастира и цркава српског (чак 158. грађевина СПЦ, од тога 7 манастира) и византијског поријекла.

На западу Бугарске и у Македонији пјевају се пјесме о Краљу Марку, Вукашину, Југ Богдану, о Рељи Крилатици. Сва народна предања тамошњег живља не памте имена Крума, Петра I, Бориса, Симеона и других бугарских владара.