Поједини историчари вјерују да је кнез Властимир створио прву слободну српску државу, довољно јаку да одбије напад кана Пресијама.

Први српски владар о којем је познато више од пуког имена је Властимир. Иако је његова стварна титула мистерија, већина историчара га назива или кнезом (архонтом), или жупаном, а прву српску владарску династију по њему назива Властимировићи.

Тријумф над сусједима

„Све до времена овога Властимира Бугари су живјели мирно са Србима, као блиски сусједи, волећи једни друге, налазећи се у служби и потчињености према царевима Ромеја и примајући од њих доброчинства. Током владавине тог истог Властимира, зарати против Срба Пресијам, архонт Бугарске, желећи да их потчини, али и ако их је тукао три године, није ништа постигао него је чак изгубио и већину своје војске“, пише византијски цар Константин Порфирогенит. Тај трогодишњи српско-бугарски рат вођен је средином деветог вијека, највјероватније између 848. и 851. године и говори о снази тадашње државе. Управо захваљујући том сукобу и чињеници да је кан Пресијам владао од 836. до 852. могуће је закључити да је Властимир владао у сличном периоду, као и да је преминуо 851. године.

Занимљиво је да поједини историчари сматрају да је рату претходила побуна против власти ромејског цара.„Тако је од самоуправних области устанком против Византије основана под Властимиром прва слободна српска држава. Византија, заузета у то доба сва тешком борбом са Сараценима, није имала ни снаге ни времена да спријечи прокламовање српске државне независности, или да је, кад је већ била прокламована, уништи. Али образовање српске државе није ишло у рачун ни Бугарима. Стога су Бугари напали на нову српску државу. Опасност је за Србе била велика, јер је требало одбијати нападе добро организоване и добро извјежбане бугарске војске. Али су шуме и планине штитиле оне храбре брђане, који су тада први пут бранили своју слободу, и послије борбе, која је трајала три године, непријатељ је био сузбијен. Тако је нова српска држава показала, одмах у почетку свог живота, много жилавости и способности за борбу“, пише Станоје Станојевић у видно романтизованој „Историји српског народа“ (1908), наводи Курир.

Ширење државе

Овај рат довео је до поновног насељавања утврђених мјеста, која су дуго била у рушевинама, а затим је дошло и до знатног јачања Србије.„У вријеме Властимира, власт српских кнезова проширила се на другу страну динарског масива. Прије средине деветог вијека, травуњски жупан повезао се с владалачким родом Србије на тај начин што се Крајина, син жупана Велоја, оженио ћерком кнеза Властимира. Своме зету Властимир је дао титулу кнеза и тако је основана локална травуњанска династија. Ова промјена била је могућа само у условима врховне власти кнежева Србије и имала је за циљ да ту врховну власт трајно обезбиједи“, пише у „Историји српског народа“ (1981).

Гусарење по Јадрану„Сарацени су овладали свим морима у области византијске империје, па су почели улазити и у Јадранско море и пљачкати градове у приморју. Тако су 841. године опљачкали Будву, Рисан и Котор. Ти напади Сарацена на Јадранско приморје трајали су неколико деценија; млетачка флота је више пута бивала од њих побијеђена, а Словени у приморју употријебили су ту прилику кад је безвлашће тамо отимало маха да гусаре на све стране“, пише Станоје Станојевић у „Историји српског народа“ (1908).