Петар Николајевић Молер био је један од најутицајнијих Срба, али његово инсистирање на закону сметало је кнезу Милошу.

Прва жртва политичког убиства у новијој српској историји Петар Николајевић рођен 1775. у ваљевском крају, назван је Молер јер је био школован сликар.

Осликао је фрескама неке цркве, а међу њима и Карађорђеву задужбину у Тополи. У исто вријеме учествовао је у Првом српском устанку, у свим борбама с Турцима на Дрини и око Дрине, на Мишару и на Церу, а приликом одбране Лознице 1813., због недостатка мастила, својом крвљу написао је писмо устаничким вођама у којем је тражио помоћ. Нису му помогли, па је ту изгинуло шесто Молерових војника, а он је разочаран послије пропасти устанка прешао у Срем.

Греота и срамота

Уочи подизања Другог српског устанка Милош је тражио подршку најугледнијих Срба у Срему – проте Матеје Ненадовића и Молера.

Молер је тражио да руковођење устанком буде колективно, умјесто да се све преда у руке једног човјека, како је то било у Првом устанку. Милош је прихватио да устанак води уз помоћ Народне канцеларије, чији би предсједник био Молер. На тај начин је требало контролисати Милошеву самовољу.

Мудрим вођењем народних послова Молер је стицао све већи углед у народу, што је Милошу почело да смета. Осим тога, сметала му је и Народна канцеларија јер му је ограничавала власт. Милош Обреновић владао је Србијом као газда својим сеоским домаћинством, бескрупулозно се богатећи.„Милош нити зна што је од Бога греота, ни што је од људи срамота“, забиљежио је пјесник Сима Милутиновић Сарајлија. Доводио је на власт људе сумњиве прошлости, који су му били вјерни и који су му безрезервно помагали у пљачкању, а Молер се томе се противио, па је књаз донио одлуку да га ликвидира.

Мито за главу

Молер је зато оптужен за проневјеру државног новца, мада је касом управљао Милошев човјек. У народ су пуштене гласине да је Молер покрао државну касу, да је спремао атентат на књаза, да ради за Турке и да се залагао за веће порезе народу. У режираном гласању старешина фалсификовани су гласови оних који нису били за то да се Молер ухапси и преда београдском Марашли-паши да га погуби.

Знајући Молера, паша је то одбио и рекао да ће он својим новцем покрити мањак у каси. Милош је онда Марашли-паши саопштио да је Молер спремао устанак против Турака, а кад ни то није имало ефекта, поднио је паши наводну петицију виђених старјешина у којој је тражено Молерово погубљење. Паша је рекао: „Јок!“, а онда је Милош прибјегао поузданом начину – дао је новац Марашли-паши.

Петар Николајевић Молер ухапшен је и убијен у турском затвору љета 1816.

ЦИЈЕНА

Молер је ухапшен и предат Марашли-паши да га погуби. Паша је то одбио и рекао да ће наводни мањак у каси сам да покрије. Милош је онда Марашли-паши саопштио да је Молер спремао устанак против Турака, а кад ни то није имало ефекта, дао му је новац.