Истакнути српски слависта и лингвиста, академик и редовни професор Универзитета у Београду Предраг Пипер преминуо је у 71. години.

Предраг Пипер (фото: Wikipedia / CC BY-SA 4.0 / Mikilav)

У родном Београду започео је основно школовање које је завршио у Сремској Каменици, а гимназију у Новом Саду, гдје је потом радио као асистент за руску фонетику.

Предавао је затим морфологију, синтаксу, историју књижевног израза, а од 1989. радио је на Филолошком факултету као ванредни, а затим и редовни професор.

Био је секретар Одјељења језика и књижевности Српске академије наука и умјетности /САНУ/, члан Предсједништва САНУ и више одбора. Као гостујући професор предавао је на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Задру, Нишу, Скопљу, Љубљани.

Био је потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије, главни и одговорни уредник часописа „Јужнословенски филолог“ и Зборника Матице српске за славистику, организатор неколико великих међународних симпозијума.

Све време и у настави и у науци држао се принципа по коме је најделотворније ако се традиција укрсти са новим сазнањима и праксом.

На Ханкук универзитету увео је у корејску универзитетску славистику предавања из словеначког и македонског језика, а на Филозофском факултету у Новом Саду функционалну граматику када је у свијету о томе тек почело да се говори.

Аутор је многобројних студија и уџбеника међу којима су „Увод у славистику“, „Језик и простор“, „Српски између великих и малих језика“, „Граматика руског језика у поређењу са српским“, „Лингвистичка славистика“, „Српски у кругу словенских језика“…

За изузетно богато и разноврсно научно стваралаштво, Пипер је добио низ признања и награда као што су Орден пријатељства међу народима /Москва/, Плакета почасног члана бугарског русистичког друштва /Софија/, награда „Павле Ивић“, награда Златна књига Библиотеке Матице српске, Златна диплома Филозофског факултета у Новом Саду.

Према жељи породице, сахрана ће се обавити само у кругу најближих, преносе „Новости“.