Прве новине на српском језику, „Српске дневне новине – Серпскија повседневнија новини“, биле су просвјетитељске природе, штампане 1791. годне с надом да ће српски народ путем њих моћи да буде информисан на свом језику.

Српске дневне новине – Серпскија повседневнија новини

Новине су биле намијењене „славеносрпском високоблагородном клеру и народу“.

Библиотека Матице српске посједује комплет првих српских новина из 1791. године.

Електронски каталог изложбе садржи опис издања и хронолошки преглед одабране литературе са сигнатурама.

ГЛАВНЕ ВИЈЕСТИ ПОЛИТИЧKЕ И ВОЈНЕ ПРИРОДЕ

Новине су доносиле претежно вијести политичког и војног садржаја, које су углавном преузимане из разних њемачких листова.

Објављивани су и текстови из других области, попут књижевности, школства и медицине, а публиковани су и прегледи књига, као и разни огласи.

Те новине су, на примјер, донијеле извјештај о оснивању Kарловачке гимназије у Сремским Kарловцима.

Уједно, објавиле су и прву биографију генерала Суворова, потом први фељтон, извод из Јулинчеве „Историје народа“, а публиковани су и драмски дијалози и стихови, сатиричне приче и етнолошке описе народа.

ПРВИ ДОПИСНИK СТЕФАН РАЈИЋ

Први познати дописник за српске новине био је Стефан Рајић из Осијека, а било је и дописника из Земуна, Сремских Kарловаца, Темишвара, Новог Сада, као и других мјеста.

Језик новина, међутим, наилазио је на осуде тадашње јавности јер је био неразумљив ширем кругу читалаца.

Представљао је, наиме, мјешавину српскословенског, рускословенског и нарочито народног језика, уз присуство и дијалекатских црта својствених данашњем шумадијско-војвођанском дијалекту.

Послије двије године излажења, новине су угашене.

Рад на развоју српског новинарства наставио је Стефан Новаковић, који је 28. децембра 1792. године објавио први број „Славеносерпскија вједомости“.

ВЕЛИKИ ЗНАЧАЈ ЗА ИСТОРИЈУ СРПСKОГ НОВИНАРСТВА

Иако су краткот излазиле, прве српске новине заузимају значајно мјесто у историји српског новинарства, српске периодике и у српској историји и култури уопште.

Од 15. броја промјениле су наслов у „Серпскија новини“ и тако излазиле до краја децембра 1792, мада је посљедњи доступан број од 10. децембра те године.

У првој години објављена су 84 броја, а у другој 105 бројева.

ШТАМПА НА ДВА СТУПЦА

Новине су штампане црквеном ћирилицом на осмини табака, у два ступца. Прве српске новине уређиване су по узору на бечке њемачке новине сличне врсте.

Дозволу за покретање првих српских новина затражили су 1790. године у Бечу Србин Емануел Јанковић из Новог Сада, писац, преводилац и штампар, као и Грци, браћа Публије и Георгије Маркидес Пуљо.

Тражена дозвола одобрена је браћи Маркидес Пуљо, који су по занимању били штампари.

У првом броју објављен је и „Предговор“, у којем је изражена „огромна захвалност и похвала“ Леополду Другом за дозволу за издавање новина.

Удружење новинара Србије установило је 27.марта 2001. Дан новинара као спомен на дан изласка првих новина на српском језику.