Парк се налази у општини Врачар. Оивичен је улицама Краља Милана, Његошевом, Краља Милутина и Београдском улицом. У његовој непосредној близини налази се трг Славија и парк Мањеж.

ПРОКЛЕТСТВО МИТИЋЕВЕ РУПЕ

Влада Митић, један од богатијих људи у Београду прије Другог свјетског рата купио је земљиште на Славији како би изградио највећу робну кућу на Балкану, темељи су ископани, али је избијање рата зауставило њену реализацију. Након рата комунисти су ухвапсили Митића, конфисковали му цјелокупну имовину, укључујући плац на Славији и новац припремљен за изградњу робне куће.

На простору данашњег парка Митићева рупа од 1946. до 1980. године било је у плану 26 различитих пројеката, али ниједан није реализован. У првој половини осамдесетих година овај простор био је неуређен, на горњем дијелу плаца налазио се паркинг, док је доњи дио плаца био ограђен и дијелом под водом. За вријеме мандата градоначелника Београда Богдана Богдановић, 1985. године, на простору данашњег парка постављен је велики сунчани сат.

Деведесетих година простор парка купила је Дафимент банка, која је планирала да ту направи шопинг центар, али ни овај пројекат није реализован, а парцела је ограђена и остала запуштена. Године 2000. подручје је очишћено и на њему изграђен привремени парк са дјечјим игралиштем. На његовом простору планирана је градња трговачког центра од стране израелских инвеститора, али и тај пројекат је пропао.

На простору Митићеве рупе налазила се кафана Рудничанин, која је срушена пред Други свјетски рат.

Позната је и београдска урбана легенда о „проклетству Митићеве рупе“ јер од многих планираних, ниједан објекат није изграђен на овом простору.