Данас се навршило 30 година од некажњеног злочина хрватских снага над припадницима ЈНА у гарнизону Бјеловар, саопштено је данас из Информационо-документационог центра „Веритас“.

Злочин у Бјеловару

Како подсјећа „Веритас“, припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/ су ујутро 29. септембра 1991. године отпочели општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су већ 15 дана били под тоталном блокадом.

На измаку дана, командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Војновићу, пуковник Рајко Ковачевић наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старјешина и њихово постројавање у кругу касарне, након чега су око 19.00 часова припадници ЗНГ ушли у касарну из које се више није пружао никакав отпор.

По уласку касарну, предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић је наредио да буду стријељани командант ЈНА Ковачевић и његови помоћници, потпуковник Миљко Васић и капетан прве класе Драгиша Јовановић.

Сутрадан су грађани Бјеловара обилазили заузету касарну у којој су били изложени лешеви убијених официра и у мимоходу их скрнавили пљувањем и мокрењем по њима.

Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић /34/, који је био командант складишта борбених средстава „Барутана“ у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, минирао је складиште са 170 тона експлозивних средстава, како она не би пала у руке ЗНГ.

Том приликом су страдали и он и војник Стојадин Мирковић /19/, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда.

Хрватска страна је потврдила губитак 11 својих војника, због чега су, послије предаје, из освете, стрељали командира страже на том објекту, старијег водника Ранка Стевановића из Прокупља.

У касарни на Војновићу, осим поменутих официра, погинула су још шесторица припадника ЈНА – Зоран Крстић, Шукри Кељани, Љубиша Лазић, Недељко Јоветић, Ејупи Бертоли и Горан Радовановић.

Заробљено је 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и око 250 војника, који су, након физичких и психичких злостављања у логорима у Бјеловару, размијењени 9. новембра исте године у Босанском Шамцу.

Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручја Бјеловара – Радован Барберић, Здравко Докман, Радован Гредељевић, Иван Хосјак, Бошко Радоњић и Милорад Ђорђевић, издвојени су и затворени у полицијску станицу, одакле су их, четири дана касније, извела униформисана лица са фантомкама на главама и стријељала их исте ноћи у шуми Чесма, недалеко од мјеста Мало Кореново.

Са њима је био и цивил Саво Ковач из Бјеловара, који је, иако је задобио три простријелне ране, преживио стријељање.

Још нико није осуђен за описане злочине над припадницим ЈНА, тада једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је у то вријеме формално-правно била и Хрватска, иако је било и пријава пред Хашким трибуналом и оптужница пред Војним судом у Београду и суђења пред хрватским судовима.

Јуру Шимиића је Жупанијски суд у Ријеци 2. октобра 2019. године неправоснажно ослободио оптужби да је наредио стријељање официра.

Предсједништво СФРЈ је 19. новембра 1991. године прогласило мајора Милана Тепића, родом из Комленца код Босанске Дубице, народним херојем, посљедњим и јединим у протеклом рату, док је предсједник СРЈ 31. децембра 1999. године одликовао војника Стојадина Мирковића, из Горње Лесковице код Ваљева, Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.

Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве постхумно је 2014. године одликовао Стојадина Мирковића Орденон Светог Саве трећег степена „за врлински живот, пожртвованост и посведочену љубав према Богу и ближњем свом“.