Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Богојављења, црква је од старине посветила дан након тог празника спомену његовом.

Свети Јован

За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука пожелио је да пренесе тијело Јованово из Севастије, гдје је велики пророк посјечен од Ирода, у Антиохију, своје родно мјесто. Но, успио је само да добије и пренесе само једну руку…

Међу личностима јеванђелским, које окружују Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно мјесто, како по начину доласка у свијет, тако и по начину живота, улози крштења Исуса, и тако најзад по своме трагичном крају.

Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је, по предању, имао ту срећу да је могао и руком показати свијету „Онога кога је пророковао”. За руку Светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.

Српска православна црква слави дан Светог Јована 7. јануара по црквеном, а 20. јануара по грегоријанском календару. Црква такође слави и обретење главе светог Јована Крститеља. Рука Светог Јована Крститеља се чува у манастиру на Цетињу, а како је ту дошла интересантна је прича…

Рука без два прста

Рука је из Антиохије у 4. вијеку донијета у Цариград. Дочекана је свечано уз псалме и пјесме. Њено посљедње скровиште било је у Аја Софији.

У то вријеме од руке су била одвојена два прста. Један је данас у Отоманском музеју у Истанбулу. Други је у Сијени и интересантно је што се на кивоту у коме се чува налази натпис на српском: “Претечина десница Јованова, помени мене Саву архиепископа српскога!“

Свети Сава је добио други прст 1219. и положио га у манастир Жичу. Касније је чуван у Пећкој Патријаршији до 1458. Јелена, жена деспота Лазара их је однијела у Мореју/Пелопонез. Убрзо су сакривене у Италији у Сијени, у храму Свете Марије.

Пут руке до Цетиња

Рука је остала у Цариграду и послије пада под Османлије 1453. султан Бајазит други је 1484. поклања острву Родос. Сулејман I 1522. осваја то острво и реликвија  је однијета на Малту гдје је почивала 250 година док Наполеон није освојио то острво 1798., наводи Добрица Јовичић, историчар.

Цар Русије Павле први је 1799. добио свету руку и смјестио је у Зимски дворац. Ту се налазила до 1917. када је мајка посљедњег руског цара Николаја другог однијела руку у родну Данску. Ту је, у договору са митрополитом кијевским, ријешила да руку поклони династији Карађорђевић, у знак захвалности за прихватање десетина хиљада руских избјеглица и тако се она обрела у Сремским Карловцима да би касније била чувана у ризници цркве при двору на Дедињу.

Послије бомбардовања Београда, краљ Петар други Карађорђевић је при повлачењу понио руку и сакрио је у Острогу и она је ту провела рат.

У једној полицијској рацији 1952. рука је одузета цркви и донијета у Подгорицу, а онда у Београд. Ту је била у државном трезору све до 1978. Тада је поклоњена манастиру Светог Петра на Цетињу гдје се и данас налази.

Десница Светог Јована први пут је изнијета пред народ на Ивањдан 1993. године. Интересантно је да је 2006. дата Русији на 40 дана. Била је у највећим руским градовима, а онда је неколико дана провела и у Кијеву.