Поред слава које у Србији обиљежава велики број породица као што су Свети Никола или Свети Јован, постоје и светитељи које као заштитнике прославља тек неколико десетина домова у нашој земљи. Један од њих је и Свети Александар Невски.

Александар Невски

Александар Невски је био велики руски кнез и светац Руске православне цркве који је 2008. године проглашен за највећу личност руске историје.

Иако је ријеч о руском свецу, Александар Невски је постао симбол борбе за очување православља, па га као свеца поштују у свим православним народима словенског поријекла. То је случај и са Србијом, иако га као крсну славу у нашој земљи прославља тек неколико десетина породица, нарочито у околини Крагујевца.

Наиме, постоји предање да Александра Невског у Србији слави становништво исељено са сјевера Црне Горе. Они су по доласку у нову домовину са собом понијели сјећање на добре односе са Русима, па су овог свеца прихватили за нову крсну славу.

Празник Светог Александра Невског се још зове и Лесендрован, а обичај је да они који имају госте обавезно своје пријатеље још на кућном прагу понуде ракијом.

Ако гости долазе у кућу у којој је данас крсна слава, треба да подигну чашу и наздраве: “Ко славу слави и подиже, њега слава и људи пазили, славио за многа љета и година, све боље, пуније и задовољније!”

Зашто „Невски“?

На данашњи дан се одиграо пренос моштију кнеза Александра по наређењу цара Петра Великог из града Владимира у Петроград, 1724. године.

Кнез Александар је био велики борац за очување хришћанства, а живио је у вријеме напада монголских хорди, Швеђана и Нијемаца на Русију. Истакао се као велики војсковођа и заштитник, а након што је 1240. године на ријеци Неви побиједио шведску војску, добио је надимак “Невски”.

Пред смрт се замонашио и узео име Алексеј. Преминуо је 1263. године, а за свеца је проглашен половином 16. вијека. Главни празник му је 6. децембра и тада га се сјећа скоро цијела Русија.

Краљ Александар Карађорђевић сматрао је Светог Александра својим заштитником, па му је у Београду, на Дорћолу подигнута црква тридесетих година прошлог вијека.