Селман Алић сахрањен је у Поточарима као жртва из јула 95. Погинуо је 11. јула, а за мјесто смрти узет је пут Сребреница-Тузла. Тако пише у умрлици. Осим што је Селман – жив. И то је потврдио суд у Градачцу 2011. године, након што се Алић појавио лично са два свједока. Тиме је поништено судско рјешење о његовој смрти из 2001. године. Директора Меморијалног центра Поточари Емира Суљагића питали смо за коментар, међутим, послије актуелизовања приче о његовом оцу који је погинуо 92. а сахрањен је као жртва злочина у Поточарима, Суљагић није био расположен да коментарише остале случајеве.
Меморијални центар Поточари
„Не би могли добити мој коментар, немој буразеру да се претварамо да си ти новинар и да ја уважавам да си ти новинар, пошто и ти и ја знамо што ти зовеш, ко ти је наредио да зовеш и шта је разлог што радиш ову причу. И молим те слободно објави овако како сам ти рекао“, рекао је Емир Суљагић, директор Меморијалног центра Поточари.
Представници породица српских жртава кажу да је Суљагић показао да је спреман да кости свога оца користи у дневнополитичке сврхе. Такође, кажу да се полако руши мит о броју жртава Сребренице.
„Показало се коначно да истина излази полако на видјело. Из дана у дан добијамо инфиормације о људима који су живи или су страдали прије 95. а воде се доле као жртве наводног геноцида“, изјавио је Бранимир Којић, предсједник Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила.
Којић напомиње да се људи који имају информације о лажно представљним бошњачким жртвама јављају свакодневно. И документи у које је АТВ имао увид показују више имена људи који су погинули прије јула 1995., а укопани су у Поточарима.
