Срби су највише страдали у 20. вијеку, а правимо се као да то није догодило.

Срби су највише страдали у 20. вијеку

Иако Срби спадају међу народе који су највише страдали у 20. веку, по култури сећања на та страдња то се не би рекло.

За разлику од Јевреја, који своју дјецу као школарце доводе у Јад Вашем како би се упознала са страхотама које су њихови преци преживјели, и која о томе треба да напишу писмени задатак, наши ђаци не обилазе спомен-обиљежја која свједоче о мукама њихових прадједова.

Сва стратишта из два свјетска рата било би тешко и обићи, многа од њих су и необиљежена, али постоје мјеста која ниједан основац не би смио да прескочи. На примјер, Шумарице код Крагујевца, гдје су Њемци 1941. године за једног свог настрадалог војника стријељали 100 Срба. Жртве су били 300 ђака крагујевачких школа.

Просвјетне власти донијеле су правилник по коме се током осам разреда основне школе мора обићи осам региона у Србији, али нигдје није наведено да приликом обиласка Шумадије обавезно морају да посјете и Шумарице, гдје су прије 80 година пред стрељачки вод изведени њихови вршњаци. Било би природно и да ђаци из Београда на неком часу историје посјете логоре Сајмиште и Бањица, или да обиђу Јајинце…

Неки кажу и да би свако дијете требало бар једном одвести на Крф и Видо, на Зејтинлик… Али по важећем правилнику о екскурзијама, у иностранство могу путовати само ђаци четвртог разреда средње школе. Они иду у Грчку, али немају обавезу да посјете ове симболе страдања у Првом свјетском рату.

Матуранти средњих школа иду и у Шпанију и у Италију, гдје обилазе знаменитости Медитерана, пут их води преко Хрватске, па би могли да сврате и у логор Јасеновац и поклоне се стотинама хиљада сународника побијених у усташким покољима.

Историчари упозоравају: свијест о геноциду основни је услов да се спријечи да се он, у будућности, понови.

А развијање и његовање те свијести почиње – већ у школи.

Извор: Новости