Мало је људи са наших простора који макар једном нису гледали филм “Маратонци трче почасни круг”, а чак и они којима се некако десило да “промаше” ово култно домаће остварење знају да је одговор на питање “Која пјесма се чује током првог тон филма у Ђенкином биоскопу?”, само један – “Сви ви што маштате о срећи”: А њу је у филму певао Милан Тимотић Бата.

Милан Тимотић

Име Милана Тимотића Бате данас је углавном заборављено. Ипак, у периоду између два свјетска рата у Југославији није било човека који није знао за њега! Ријеч је била о једном од најпопуларнијих пјевача “популарне и народне музике” како се у то вријеме звала.

Нијеми славуј

Био је родом из Шапца. Заправо, дуго се мислило да ће мали Милан остати нијем јер, као дјете, прележао шарлах и дуго није могао да говори. Међутим, када је проговорио – пропјевао је!

Преселио се у Београд гдје је завршио Правни факултет и запослио се као општински службеник. Али, његова права љубав од малена била је музика!

Зато је Милан почео да наступа по аматерским концертима, вјежбао је глас и ускоро постао стални члан Краљевске опере. Негујући народну пјесму, често је пјевао на радио Београду што је само повећало његову популарност, наводи Историјски забавник.

Прве грамофонске плоче снимио је за издавачку кућу Одеон 1927. године. У то вријеме, је био један од најпопуларнијих пјевача са простора Краљевине Југославије.

“Сви ви што маштете о срећи”

У времену до Другог свјетског рата живио је и радио у Београду, а наступао је чак и у Бечкој опери.

Непосредно пред окупацију појавио се и у црно бијелом тон филму “Прича једног града” снимљеном у продукцији Артистик филма 1941. године у Београду. У филму који траје 9 минута приказан је живот Београда у једном дану, а управо у њему постоји кадар у коме Милан Тимотић изводи пјесму “Сви ви што маштате о срећи” која је захваљујући “Маратонцима” остала популарна све до данашњих дана.

Куриозитет везан за филм “Прича једног града” је и да га је режирао Јеврејин Макс Калмић кога су Нијемци стрељали исте године, одмах по окупацији.

Пјевач осуђен на смрт

Други свјетски рат Милан је дочекао служећи војни рок у Бијељини. За вријеме рата боравио је у Ужицу и Ваљеву, а један период вратио се и у Београд гдје је радио у Опери.

Међутим, тешка времена за њега наступила су по ослобођењу. С обзиром на то да је био противник Титовог режима, присталица равногорског покрета, нове власти га осуђују на смрт, па је Миалн Тимотић био принуђен да илегалним каналима заувијек напусти Србију.

Једно вријеме је боравио у Салцбургу, гдје је снимио два филма, потом у Бечу, а онда одлази у Америку и трајно се настањује у Чикагу.

Каријера “преко гране”

Српски мигранти у Америци су га лијепо прихватили, а и Милан је умио да се “снађе”. Његов таленат ускоро су запазиле и тамошње дискографске куће. Снимао је грамофонске плоче за фирме “Балкан”, “Едисон Белл Пенкала” и “Одеон”, и приређивао бројне концерте широм Америке. Имао је изузетно богат и разноврстан репертоар – од популарних оперских арија до народних пјесама због чега га је вољела публика најразличитијих генерација.

Године 1959. Милан је упознао 25. година млађу пијанисткињу Џоан Корнел. Вјенчали су се двије године касније. Са њом је остао до краја живота и имао веома складан брак. Због здравствених проблема са срцем Милан и Џоан су током зимских мјесеци боравили у Калифорнији.

Милан Тимотић Бата је умро  13. новембра 1988. године у Чикагу, у 81. години живота. Његово богато музичко стваралаштво нажалост још увијек није довољно истажено.