22/08/2022
Она доминира крајоликом у који се уклапа како префињеним изгледом тако и материјалом од ког је сачињена, а бјелина мермера у контрасту са зеленилом шума око ње представља савршени склад.
Саму градњу цркве прекидали су прво Балкански, а затим и Први свјетски рат, те је краљ Петар први умро 1921. не довршивши своју задужбину. Замисао је била да се на зидове цркве уклешу имена свих страдалих војника у Балканским ратовима, али, како је недуго затим у Првом свјетском рату Србија изгубила преко 350.000 војника, од те идеје се морало одустати.
Када је Аустроугарска окупирала Србију, пред зиму 1915. године, црква је била изложена бруталном пљачкању – скинут је и однијет бакарни покривач са кубета и кровова, као и бакарна украсна оплата са портала. Нестали су и громобран, звона. Полупани су многи прозори, мермерни стубићи и орнаменти. Под изговором да ту може бити склоњена важна архива, окупатори су оскрнавили гробове у крипти.
У цркви се посебно истиче мозаик од 725 сликаних композиција (513 у храму и 212 у крипти), на којима се налази 1.500 фигура. Укупна површина мозаика је 3.500 метара квадратних, са 40 милиона разнобојних стаклених коцкица, које имају 15.000 разних нијанси боја, наводи портал Србију волимо.
У овој монументалној петокуполној грађевини доминира и импозантан свијећњак. Свијећњак се спушта из наоса централног кубета. Направљен је од прикупљеног па претопљеног побједничког оружја са пробоја Солунског фронта. Када се мало боље погледа види се да има форму круне српских средњевјековних владара. Налази се са унутрашње стране и окренута је на доле, што симболично представља тугу за изгубљеним српским царством у бици на пољу Косову 1389. године против Отоманског царства.
Свијећњак има пречник 9 метара и са носачима и држачима тежи 3 и по тоне, а у себи носи симболе и побједе и пораза. Од истог материјала као свећњак на носећим стубовима урађени су држачи за заставе, кандила изнад саркофага и оплата за врата.
09/03/2026
