Таин је специфичан ражани хљеб намијењен да српској војсци осигура виталност и много енергије у биткама током Балканских ратова и Великог рата. Овај хљеб био је обавезан у торби као заштитник живота, и представљао је спас за сваког српског војника.

Таин

Таин је традиционални хљеб направљен од специфичне мјешавине раженог и бијелог брашна, која је могла да траје дуго. Ова специфична мјешавина брашна давала је снагу и гипкост српским војницима у борби, а мјешана је не са старим, очврслим квасцем, већ са квасним тијестом, пише Агромедиа.

Име хљеба таин је турског поријекла и значи сљедовање. Сваком српском војнику дневно је сљедовала векна хљеба од 800 грама.

О томе колико је овај хљеб био светиња за српског војника свједочи и чињеница да је обавезни дио униформе била и торбица за хљеб. Таин је био једини начин да српски војник током рата преживи све недаће и оскудице у исхрани.

Историја војничког хљеба
Производња таина почела је одмах послије српско-турских ратова. Због свог специфичног састава овај хљеб је био хранљив састојак дневног оброка сваког војника.

Сљедовање од 800 грама било је предвиђено да војнику обезбиједи довољну енергетску вриједност, како би могао да извршава основне борбене задатке.

Војници су најчешће јели само таин. Kада су за то постојале могућности таин се комбиновао са сланим сиром, пасуљем, луком или паприкама. Слани сир требало је да задовољи потребе за бјеланчевинама које доприносе покретљивости, док су пасуљ, лук и паприка поред бјеланчевина задовољавали и потребе за витаминима. На почетку рата док је још увијек било услова за то војницима су дијељене и суве шљиве или неко друго сушено воће.

Прича о војнику којег је спасао хлеб
Према причи, Алексу Здравковића, војника који је учествовао у балканским ратовима и Првом свјетском рату, током свих година ратовања штитио је управо хљеб.

Kада је полазио у Први балкански рат, мајка је завјетовала Алексу да прво слиедовање таина које добије не поједе, већ да га сачува као амајлију. Први таин као амајлију Алекса је носио током балканских ратова и у Великом рату.

Алекса није био једини војник који је овај црни хљеб чувао као амајлију. Многе мајке су савјетовале своје синове да не поједу прво војничко сљедовање, како би их таин као амајлија чувао на ратишту. Легенда каже да су се послије сваке битке преживјели хватали рукама за торбицу са таином, љубећи парче већ убуђалог хљеба и захваљујући Богу што су преживјели.

Породица и насљедници су годинама чували амајлију коју је Алекса вратио из рата. Прво војничко сљедовање Алексе Здравковића које је добио још давне 1912. године чува се као експонат у Музеју Понишавља у Пироту.

Рецепт за таин
Овај традиционални војнички хлеб можете припремити и сами.

Kако бисте припремили таин потребни су вам следећи састојци:

• 3 чаше брашна
• 2 кафене кашичице ситне соли
• четвртина кафене кашичице сувог квасца
• једна и по чаша воде

Можете користити различите врсте брашна, битно је само да је оно интегрално. Најбоље би било да поштујете стари рецепт и да у смјеши за таин буде однос 70% раженог брашна и 30% бијелог, наводи Нхационална геоградија.

Помешајте брашно, со и квасац и додајте воду до класичне густине за хлеб. Занимљиво је да ова смеса мора да стоји најпре 12 сати. Након тога се поново промеша и остаје да стоји још 10 до 12 сати, или дуже, све док се на површини теста не појаве мехурићи ваздуха.

На површини коју сте пре тога посули брашном, тесто се најпре преклопи као писмо, а затим преврне и прекрије пластичном фолијом. Након овога тесто треба да одстоји отприлике још два сата.

Посуда у којој ћете пећи таин мора да има поклопац и морате је загријати пре него што хљеб убаците у њу. Хлеб се пече поклопљен, око пола сата, на 250 степени, а затим се поклопац скида и пече се још двадесетак минута.

Таин је готов када се на њему ухвати тамна корица. Уколико се током хлађења чује пуцкетање корице, то је знак да је таин испао како треба!