Српска православна црква прославља данас Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.

Храм Христа Спаситеља

Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.

Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године.

Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија /Летице/
постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије.

По избијању Другог свјетског рата, савјетовано му је да се склони у Србију или Црну Гору. Он је на то одговорио: „Ја сам народни пастир, те ме веже дужност, гдје сам дијелио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и подијелим, и према томе мора се са народом судбина дијелити и остати на своме мјесту“.

Досљедно је бранио православну вјеру и српско писмо пред њемачким Гестапоом. У том безочном нападу, посебно забрани употребе ћирилице, одлучну улогу имао је римокатолички свештеник Божидар Брало, усташки повјереник за БиХ.

Митрополит Петар ухапшен је 12. маја 1941. године и заточен у затвор „Беледија“, а 15. маја исте године отпремљен је у загребачки усташки логор Керестинец, гдје је обријан и одузета су му сва епископска обиљежја.

Према једној верзији, Свети Петар Дабробосански убијен је у Јасеновцу, гдје је бачен у ужарену пећ за печење цигле, а према другој одведен је у Госпић, а онда је са још 55 православних свештеника бачен у јаму Јадовно на Велебиту.

Свети архијерејски сабор 1998. године прогласио је митрополита дабробосанског Петра за свештеномученика.

Српска црква га прославља треће недјеље у мјесецу септембру.

Град Источно Сарајево прославља Светог Петра Дабробосанског као своју крсну славу.