Вјерници и СПЦ обиљежавају празник Света Три јерарха као успомену на Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Данашњи дан треба прославити у весељу, миру и слози – обичај је да се засвирају фруле и да се вјерници веселе на овај велики празник.

Сввета Три јерарха

Према вјеровању, штите људе и животиње од мразева и злих вјетрова. По ветровима који данас дувају прогнозира се како ће бити вријеме у току године. Вјерује се да ће година бити добра и богата уколико дува јужни вјетар, а да „сјеверац“ доноси лошу годину с хладним временом. Источни вјетар доноси несташице, а западни изобиље рибе и млека. Ако вјетра нема, чека нас богата година.

У вријеме цара Алексија Комнена, дошло је међу ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи.

По једнима, то је био Василије Велики, због његове чистоте и храбрости, по другима Јован Златоусти, због чудесне рјечитости и јасноће у проповиједању хришћанске вјере, а по трећима свети Григорије Богослов, због недостижне висине у богословљу.

Тако дође и до поделе међу присталицама на Василијане, Григоријане и Јованите. Међутим, сва три светитеља јавише се у сну епископу Ехватијском, рекавши му да су они једно у Бога, да међу њима нема ништа противрјечно и да нема ни првог ни другог ни трећег.

Поучише епископа како да установи заједнички празник, да престане са диобом оних који се споре и препиру око њих. Састављена је заједничка служба и и празник Света Три јерарха, који се празнује данас, 12. фебруара по новом, односно, односно 30. јануара по Јулијанском календару. Сваки од светитеља има и свој посебан дан.

У српском народу ово је еснафска слава металаца, док их православни грчки народ сматра не само црквеним већ и националним и школским празником.