Омражена у народу и будила је негативне емоције и сјећања, била је позната и као Српска Бастиља.

Доста градова у Србији су добили имена у част некадашњих владара. Тако имамо Доњи и Горњи Милановац, који осим што су добили имена по војводи Милану Обреновићу, нису ни на који начин повезани.

Краљево исто носи име по Милану, али краљу Милану Обреновићу, а Обреновац носи име по Милошу Обреновићу. То нису сви градови који носе име по Обреновићима, ту је и Књажевац, који  носи име по књазу Милошу.

Прије имена Књажевац мјесто се звало Гургусовац, а прича о поријеклу тог имена су разна.

Према народном предању име је добио по гукању голубова гриваша-гургусана, који су настањивали околне густе шуме, по светој Ђурђевој води (од турског Гјургу-Ђорђе и су- вода) близу Милетине цркве под Тресибабом, те по Гргуру, најстаријем сину Ђурђа Бранковића.

Чињеница да на овим просторима постоје римска утврђења наводи и на претпоставку да назив потиче од латинске ријечи гургус (долиница, плодна земља) или гургустиум (колибица, крчма, коноба), што се везује за гајење винове лозе и производњу вина. У литератури се помиње још неколико имена, а једно од њих је Куршунџу – паланка, коју помиње турски путописац Евлија Челебија 1663.

Како је дошло до промјене имена? У некадашњем Гургусовцу налазила се и кула, која изграђена у периоду између 1842. и 1844 године. Налазила се на некадашњој локацији турског шанца, а умјесто војног објекта, кула је постала затвор у коме су затварани противници режима.

Након династичке смјене 1858. године кула је порушена, а од 17. јануара 1859. године у част славног кназа Милоша Обреновића варош добија име Књажевац.