Обнова новобрдске тврђаве на КиМ донијела много важних открића о животу Срба у средњем вијеку. Тоне шута скривале изузетне објекте, цркву и парно купатило.

НОВОБРДСКУ тврђаву нису градили ни Римљани, ни Византијци, нису ни Саси, а ни дубровачки трговци. Подигли су је српски владари из династије Немањића. Научни докази за то су довољно јаки. Водећи град средњовјековне Србије подигнут је почетком 14. вијека, у доба краља Милутина.

До ових сазнања дошао је др Марко Поповић, научни савјетник Археолошког института у Београду, током истраживања и конзерваторских радова, који су на овом локалитету на Косову и Метохији, почели средином јула 2015, а настављени у мају ове године.

Тврђава је раднике дочекала скоро потпуно затрпана. Њих седамдесетак свакодневно је рашчишћавало шут око и унутар тврђаве. Испод шута израњали су изузетни објекти, од којих су најзначајнији црква, подигнута у првој половини 14. вијека и парно купатило.

– Бедеми су били покривени шутом – говори архитекта Слободан Радовановић, руководилац радова које изводи предузеће „Кото“ из Београда. – На појединим мјестима насипи су били високи седам метара. Био је то велики посао.

Испод огромних насипа камена, који је требало изнијети кроз једну капију широку нешто више од метар, појавили су се засути остаци грађевина.

– Унутар бедема откривене су три зграде – открива Марко Поповић. – Једна је сасвим сигурно била палата у којој је столовао војвода кога је постављао српски краљ. Он је управљао Новим Брдом и свим његовим ресурсима. Положај војводе Новог Брда у српској држави био је веома важан. Друге двије зграде највјероватније су служиле за смјештај војске и администрације.

Откриће мале цркве унутар зидина тврђаве представљало је велико изненађење за истраживаче.

– У граду је раније откривено неколико цркава, па нисмо очекивали да у тврђави пронађемо још једну – прича Поповић. – Црква је касније дограђена, а подигнуте су и двије велике цистерне. Тврђава се налази на брду и било је важно да се обезбиједе довољне количине воде. Откривено је и мало топло купатило, својеврсна сауна, која је изузетно добро сачувана. Објекти таквог типа постојали су у доба антике и Византије, али на нашим просторима скоро да их није било. Били су турски хамами, али до сада нисмо имали сауну односно ниједан објекат са зидним и подним гријањем, па ово откриће помјера наша виђења живота у средњем вијеку.

Замишљено је да се бедеми обнове до сачуване висине, наводе Новости.

КОМУНИСТИ ПРЕКИНУЛИ РАДОВЕ

НОВО Брдо је остало недовољно истражено – каже Поповић. – Истраживања су почела педесетих година протеклог вијека, али су убрзо прекинута. Обласни комитет комунистичке партије у Приштини инсистирао је да се она зауставе. Сматрало се то великом српском акцијом. Ни у вријеме режима Слободана Милошевића није постојала воља да се на Новом Брду нешто уради. И тек сад, отвориле су се нове могућности за истраживање.