Почевши од 12. децембра 1873. године, Србија је увела динар као своју националну валуту. Од тада до данас, кроз 147 година, новчаница је прошла кроз бројне трансформације, пратећи прво династије које су се смјењивале, а након тога, по завршетку Другог свјетског рата, и политичка увјерења. Иако су у народу најсвежија сјећања на новчанице које су штампане деведесетих година у доба највеће инфлације, једна новчаница штампана за вријеме Другог свјетског рата, заокупила је пажњу јавности.

Српски динар

Почетком Другог свјетског рата на територији Краљевине Југославије донесена је и одлука да се сам врх државе, на челу са краљевском породицом Карађорђевић, склони на сигурно у Енглеску. Управо тамо је 1943. године, по налогу народне банке Краљевине Југосалвије штампана серија новчаница у апоенима од 5, 10, 25, 100, 500 и 1.000 динара, а, на којима се налазио лик краља Петра Другог Карађорђевића. Нажалост, данас, након скоро осам деценија, нису познати аутори ових банкнота.

Главни разлог зашто новчанице никада нису пуштене у промет лежи у промјени режима и уверења Југославије, која је из монархије прешла у социјализам. Наиме, на крају Другог свјетског рата званично су постојале двије управе Народне банке Краљевине Југославије. Прва се налазила у Лондону, са краљем у избјеглиштву, док се друга формирала након ослобођења Београда, новембра 1944.

Оваква подјела трајала је све до синхронизованог укидања Привремене управе у Београду и гувернерства у Лондону 27. новембра 1945, када је престала да постоји Народна банка Југославије у емиграцији, а за гувернера је постављен Танасије Здравковић. Ликвидирани су приватни новчани заводи, а Народна банка Југославије, пословала је као акционарско друштво све до јануара 1946, када ју је држава узела под своје, те јој и променила име у Народну банку Федеративне Народне Републике Југославије.

Такође, са доласком Тита и Комунистичке партије на чело државе, све новчанице које су на себи имале мотиве Краљевине Југославије и чланове краљевске породице Карађорђевић, повучене су из употребе, чиме је судбина динара који је на себи имао лик краља Петра Другог Карађорђевића и званично постала неважећа, иако ни прије тога није била у оптицају, па ни доспјела на тло Југославије, објавио је Блиц.

На ове банкоте, јавност је сјетио историчар Милош Вујиновић, који је у објави на друштвеним мрежама, подијелио две слике новчаница, једну са ликом краља Петра Другог и другу, која је била у оптицају за вријеме Федеративне народне републике Југославије у вриједности 5.000 динара, чији је изглед такође подсјећао на амерички долар. Уз евоцирање успомена на овај новац, Вујиновић је истакао да је новчаница из доба ФНРЈ била и на мети фалсихикатора из дијаспоре, који су новац прво фалсификовали, а затим га и растурали на тлу нове државе, због чега су касније, неки од њих ухапшени те и осуђени на казну затовра у Југославији.