Крајем Првог свјетског рата и сљедеће двије деценије почело је стварање будућих контура јеврејске државе. Начела прокламована у чувеној „Балфуровој декларацији“ подржала је и Влада Краљевине Србије у тренутку свог прогона, тако се Србија нашла међу првим земљама која је подржала идеју стварања јеврејске државе.

Двадесетих и тридесетих година долази до развоја веза између Србије, односно Краљевине Југославије и тадашњих јеврејских првака и институција у Палестини.

У знак захвалности Краљу Петру I Карађорђевићу за његову подршку ционистичким идејама и наклоњености према Јеврејима, донацијама југословенских Јевреја и уз помоћ ККЛ-а (Јеврејског националног фонда, Јењисх Натионал Фунд, Керен Кеyеметх леИсраел), девет година по његовом упокојењу, априла 1930. године засађена је шума са 10.000 садница која носи име Краља Петра.

Краљ Петар није једини Карађорђевић у чију част је засађена шума у Израелу. Та част припала је и његовом сину Александру. Средином тридесетих година двадесетог вијека, послије марсејског атентата 1934. године, на потезу између Хаифе и Назарета, а надомак кибуца Шаар Ха’амаким, основаног од стране југословенских и румунских Јевреја, априла 1935. године је одржана свечана церемонија садње шуме/горе Краља Александра I Карађорђевића, као израз јеврејске захвалности због његове подршке стварању израелске државе и пријатељству према домаћим Јеврејима.

Временом су шуме заборављене, све док 2013. године табле које су нестале нису поново обновљене у сарадњи Амбасаде Србије и ККЛ-а спомен-табле са натписима Краљу Петру и Краљу Александру (хебрејском, српском ћирилицом и енглеском) постављене су у парку „Јицака Рабина“ у Мигдал ХаЕмеку, подсјећа портал Опанак. Такође, захваљујући житељима кибуца Гинигар, који се налази на ободу шуме, Краљу Петру је постављена табла са натписом „Петрова шума“, титулом и датумом садње.