Старац Пајсије Светогорац тврдио је да уколико је смиреноумље наш једини циљ, Бог ће нам све остало дати “бесплатно.”

“Када Бог види да смо горди и надмени, Он допушта да се у нашем животу појаве искушења. Он ће их уклонити тек онда када види да смо се смирили.

Бог безгранично воли човјека. Њему су врло добро познати проблеми свакога од нас и жели да нам помогне и прије него што га замолимо за то. Будући да је свемоћан, нема тешкоће коју Бог не може превазићи, изузев једне.

Тешкоћа са којом се Бог суочава, и ја то понављам, јесте само једна, тј. Он нам „не може“ помоћи уколико наша душа није смирена. Бог „тугује“ јер види Своје створење како пати, а “не може” да му понуди било какву помоћ. Ако нешто и понуди, то ће (човјеку) нашкодити, будући да његов ум није смирен.

Шта год да се догоди човјеку, зависи искључиво од његовог смиреноумља. Ми, на примјер, видимо како се човјек бори и на крају бива потчињен некој својој страсти. Бог допушта да се то догоди само из једног разлога, односно, зато што је његова душа испуњена сујетним помислима и гордошћу. Човјек можда мрзи ту страст и напорно се труди да је се ослободи. Он, међутим, ништа неће постићи јер му Бог не помаже и неће му ни помоћи све док не стекне смиреноумље.

Иако човјек мрзи ту посебну страст, потчињен је својој гордости, а то је страст која га уводи у све остале страсти.

“Гордост је узрок сваке страсти”, каже Свети Јован Лествичник. Човјек би желио да духовно напредује и моли Бога да му подари љубав, молитву, послушање и све остале врлине. Морамо бити свесни да нам, без обзира колико се трудимо, Бог неће подарити оно за шта га молимо све док не задобијемо смиреноумље, наводи Баста Балкана.

Уколико је смиреноумље наш једини циљ, Бог ће нам све остало дати “бесплатно.”

Бог од нас жели и захтјева само једну ствар, а то је наше смирење”.