Логор Сајмиште био је мјесто великих злочина у вријеме Другог свјетског рата. Да би се сачувало сјећање на невине жртве – Јевреје, Србе и Роме – Србије одлучила да оснује Меморијални центар „Старо сајмиште”.

Симбол Холокауста и масовног страдања Срба

Историчар Милан Кољанин каже за Курир да је, међу бројним важним мјестима сећања везаним за Други свјетски рат у Београду, Старо сајмиште свакако једно од најважнијих.

– Простор на лијевој обали Саве, обрастао зеленилом које заклања трошне зграде и бараке у којима живе бројне породице, крије историју која је непозната већини од десетина хиљада Београђана који свакодневно прелазе Бранков мост. Међу бројним важним мјестима сјећања везаним за Други свјетски рат у Београду, Старо сајмиште је свакако једно од најважнијих. Предратни симбол напретка Београда и Југославије, мјесто за пословне сусрете, опуштање и забаву, током њемачке окупације Београда постало је мјесто масовног заточења и смрти. Упоредо са суровим гушењем устанка у Србији у јесен 1941, заједно са више хиљада Срба, систематски су убијани и јеврејски, дијелом и ромски мушкарци. Њихове жене и дјеца су почевши од 8. децембра 1941. заточени у новооснованом Јеврејском логору Земун на Београдском сајмишту. До 10. маја 1942. јеврејске жене и деца, њих око 6.320, убијени су на ужасан начин, у камиону – гасној комори. Логор је тада промијенио своју намјену и назив: постао је Прихватни логор Земун, који је постојао до краја јула 1944. Основна намјена логора је била да буде место привременог интернирања противника окупационог режима и мушких становника устаничких подручја ради упућивања у концентрационе и радне логоре у нацистичкој Њемачкој и у окупираним земљама. Великом већином то су били Срби, антифашисти и припадници устаничких покрета, али је био и већи број Јевреја, муслимана, Хрвата, затим Грка, Албанаца и припадника других народа. У логору је заточено најмање 32.000 особа, од којих је чак једна трећина изгубила живот од глади, болести, мучења или непосредно по одвођењу из логора у масовним стрељањима или вјешањима уз пруге – наводи Кољанин.

Он истиче да је формирање Меморијалног центра „Старо сајмиште” први, одлучујући корак ка трајној и адекватној меморијализацији овог места масовне патње и смрти.

– Логор је и симбол Холокауста и симбол масовног страдања Срба и припадника других југословенских и балканских народа, а уједно је и важно мјесто сјећања на Други светски рат у европским размерама – каже он.