Иако је проглашен војводом, није хтио да се прихвати дужности без одобрења цара Фрање Јосифа.

Стеван Шупљикац

Иако га је Мајска скупштина изгласала за војводу, аустријски официр Стеван Шупљикац није желио да се прихвати дужности без царевог одобрења. А оно није стизало јер је Беч покушавао да се нагоди с Мађарима.

И тек кад је Аустрија схватила да до такве нагодбе неће доћи, Шупљикац је из Италије, гдје је био на задатку, упућен у Србију. У Сремске Карловце је дошао тек 6. октобра 1848. Затекао је преко 20.000 слабо наоружаних војника без униформи и без довољно официра. Посветио се уређењу јединица, али је већ 15. децембра те године у Панчеву умро од срчаног удара.

У новембру те године на бечком пријестолу дошло је до смјене: млаког Фердинанда смијенио је млад и одлучан Фрања Јосиф. Да би Србе придобио за себе против Мађара, он је изјавио да прихвата српске захтјеве, али је њихово спровођење у дјело остало на другом штапу.

Немилосрдни рат

Да не би ратовали на два фронта, сада су се Србима обратили и Мађари, нудећи им споразум. Међутим, руски цар је од почетка одлучно био против Лајоша Кошута, па је извршио притисак на Београд да се од сваког договора с Мађарима одустане. Почео је немилосрдан рат.

У први мах српска војска биљежила је успјехе против Мађара. Током офанзиве у јануару 1849. под своју контролу ставила је већи дио територије прокламованих граница Српске Војводине.

Њено напредовање на сјевер заустављено је почетком марта у бици код Капоње, близу Суботице. Ту је српска војска од око 4.000 војника поражена од четири пута бројнијих мађарских снага.

Мало затим услиједила је контраофанзива Мађара, у којој је српски покрет у Бачкој и Банату готово уништен. Срби су губили мјесто за мјестом, а посљедњи отпор пружали су Стратимировић и Книћанин. Мађарска војска с Петроварадинске тврђаве је 12. јуна готово сравнила са земљом Нови Сад. Српски покрет је практично угушен.

Интервенција царске Русије

Мађари, међутим, нису дуго уживали у побједи: у сукоб се 1. августа 1849. укључила руска царска војска и нанијела им тотални пораз. Већина мађарских заповједника је стријељана, а Лајош Кошут је побјегао из Угарске прво у америчку државу Ајову, затим у Турску, и на крају у Италију, гдје је доживио дубоку старост.

У Турској му се придружила жена, којој је у томе помогао Илија Гарашанин.Цар Фрања Јосиф је 18. новембра 1849. прогласио Војводство Србију и Тамишки Банат, са сједиштем у Темишвару, у којем су Срби чинили мањину.

Борба за национална права настављена је у деценијама које су долазиле.

Стеван Шупљикац рођен је 1786. године у Петрињи, данашњој Хрватској, у породици аустријског официра. То је одлучило да се и он посвети војничком позиву иако је завршио студије филозофије.Служио је у аустријској, па у француској војсци, гдје је био ађутант Наполеоновог маршала Мармона. Због јунаштва показаног у походу Француза на Русију 1812. године, Наполеон га је одликовао Легијом части. Шупљикац је први Србин који је добио овај орден.

Поново је примљен у аустријску војску 1814. године, и у њој остао наредне три деценије, до револуције 1848. године.Сахрањен је у фрушкогорском манастиру Крушедолу, поред деспота Ђурђа Бранковића.

ШУПЉИКАЦ

Због јунаштва показаног у походу Француза на Русију 1812. године, Наполеон га је одликовао Легијом части. Шупљикац је први Србин који је добио овај орден.