Промјена назива улица у нашим градовима као добар дан је кад дође нова власт. У Београду је свега тридесетак „шорова“ од 1872. задржало стару таблу, међу њима и Симина улица, у срцу престонице. Име је завредила по Сими Нешићу, управнику мензулана (поште) из Крушевца, који је, чим је из варошице на Расини стигао у бели град, поштанске ковчежиће, умјесто писмима, попуњавао „стручном“ литературом. Сима је постао шпијун. Одличан!

Добар терџуман

Лично Михаило Обреновић му је нашао нову работу. Поставио га је за терџумана (тумача), одлично је говорио турски. Како су с Калемегдана владале Османлије, а около шетали шпијуни из Аустроугарске, Русије, Ватикана… крушевачки полиглота (владао је и њемачким, француским, руским, грчким, хебрејским, а језик Цинцара и Рома брзо је савладао на београдској пијаци) виђен је да буде тајни агент. Уходе које су (слабо) дојављивале шта мисле аге и дахије нису знале шта раде заврбовани српски чиновници, дипломате, коју пјесму о Србији и књазу пјевају централама у Бечу, Риму, Москви. Могао би то Сима да ишчачка, сматрао је владар.

Нешић је оправдао повјерење, а шпијунажа му је толико добро полазила за руком да га у данашњем обавјештајном свијету цијене као једног од највећих српских тајних агената свих времена. Шетајући међу Турцима, причао је, запиткивао, памтио. Увијек тих и наизглед незаинтересован, мршав, средње висине и јаких бркова, талентовани обавјештајац је за тили час успјевао да обезбиједи изворе на сваком ћошку.

Чукур-чесма

О свему је обавјештавао лично књаза и министра полиције Николу Христића, посебно о намјерама београдског паше, код којег је почео да ради као преводилац. Податке о турској управи и војсци дневно је ажурирао, нико му није био раван. Када је Михаило 1861. почео да ствара нову српску војску, имао је 2.529 људи. Сима је замајавао пашу Ашира да је чуо да ће Русија да пошаље 70.000 пушака. Турцима није било свеједно…

Априла 1862, кад је напунио 31 годину, Нешић је рекао пријатељу да је вријеме да се коначно посвети породици, жени и сину. Само два мјесеца касније јављено му је да је код Чукур чесме рањен дјечак Сава Петковић. Са жандармима је ухватио турског насилника, хтјели су да га спроведу у српску полицију, али су Османлије запуцале у једној уској улици. Нису имали куд, страдало их је неколико, међу њима и Сима. Ускоро је, захваљујући и њему, Србија изборила слободу, он улицу у Београду.

ИМА ТУ НЕШТО

Тачно на дан рођења Симе Нешића, 2. априла 1831., кнез Милош је потписао уредбу о установљавању тајне полиције за политичке послове у оквиру београдске полиције. Управник крушевачке поште, који није сањао да ће постати агент, српску шпијунску организацију је тридесетак година касније подигао на највиши ниво.

КАРИЈЕРА

Почетак

Именован за управника поште у Крушевцу, знао седам језика

Успон: Михаило Обреновић га је поставио за тумача у Београду. Шпијунирао Турке, Енглезе, Русе, Французе, папине изасланике

Достигнућа

Преварио 1861. турског пашу Ашира да Русија шаље Београду 70.000 пушака; најповјерљивије информације прослеђивао књазу и министру полиције Николи Христићу.