Француски политичар Андреа Котарац сматра да у сјенци сукоба у Украјини замрзнути конфликт на Косову и Метохији пријети да ће ескалирати у Европи.

Сукоб на КиМ

Котарац пита да ли ће, ако се у септембру појача насиље, Европа бранити српски територијални интегритет на Косову и Метохији као што то чини за Украјину или ће наставити да брани албански сепаратизам, што би било потпуно супротно од онога што ради у Украјини.

Он у ауторском тексту за француски недјељник „Валеурс актуелес“ истиче да су „барикаде, блокаде, косовске специјалне снаге, противавионске сирене и пуцњи 31. јула, у Митровици, на сјеверу Косова и Метохије, уз сукоб између српског становништва и албанских полицијских снага горко личили на „дежа-ви“.

Котарац, који је високопозиционирани политичар у странци Марин Ле Пен, пише да је „варницу тог 31. јула изазвала одлука албанских власти на Косову да на сјеверу, гдје је већинско становништво српско становништво, уведу регистарске таблице и косовске личне исправе умјесто српских таблица и личних докумената“.

Он подсјећа да је 2011. године закључен споразум о кретању између Београда и Приштине и да тај споразум косовским Србима ни на који начин није наметнуо усвајање пасоша и регистарских таблица, самопроглашене државе коју УН још не признаје, као ни више од половине њених чланица.

Котарац објашњава да та једнострана одлука Приштине, која у очима спољних посматрача може да изгледа небитна, свакако више није таква у контексту сукоба у Украјини и сукоба са Русијом, историјским савезником Србије.

Према његовим ријечима, данас простор Косова и Метохије личи на нову сцену, на којој се одвијају операције у којима се супротстављају присталице НАТО-а и историјски савезници Руса, двије стране које су већ актери у украјинском рату, чије се посљедице осјећају у свакодневном животу Европљана.

Он подсјећа и да је Москва одмах критиковала албански напад и подржала Србију, једину земљу која је кандидат за ЕУ која није увела санкције Русији, иако је осудила напад на Украјину.

Котарац наводи да, осим афере са регистарским таблицама, треба разумјети да су основни проблеми на Косову и Метохији и даље замрзнути и далеко од рјешења са позиција супротстављених страна.

Према његовом мишљењу, то су прије свега, немогућност Косова да добије међународно признање своје независности четрнаест година након једностраног проглашења, што, како каже, очигледно звучи као неуспјех за НАТО.

– Више не постоји систематско дипломатско усклађивање, двадесет двије државе су чак повукле своје признање независности Косова, попут Гане или Мадагаскара – истакао је Котарац, који је поријеклом Србин.

Он сматра да је још један камен спотицања немогућност повратка српских избјеглица које су протјерале албанске снаге терористичке ОВК, које су за САД биле званично терористичка организација све до напада НАТО-а на Србију, када изненада постају неизбјежан савезник Алијансе.

Котарац наводи и да су неколико година послије рата радикални Албанци уништили скоро 150 српских културних и вјерских споменика, укључујући и одређене манастире из 13. вијека под заштитом УНЕСКО-а и подсјећа да је то много више него у пет вијекова турске окупације на овим просторима.