Посебно одјељење за ратне злочине Вишег суда у Београду заказало је за 14. октобар припремно рочиште у процесу против четворице официра Хрватског ратног ваздухопловства за злочине почињене у војно полициској акцији „Олуја“, потврдила је за Танјуг портпаролка тог суда Татјана Матић.

Потврђеном оптужницом обухваћема су четворица припадника хрватског ратног ваздухопловства Владимир Микац (67) из Птуја, Зденко Радуљ (69) из Осијека, Жељко Јеленић (69) из Пуле и Данијел Боровић (64) из Вараждина за злочине у акцији „Олуја“ договореној на састанку војног и политичког руководства Хрватске на Брионима 31. јула 1995. године.

На терет им се ставља да су извршили кривично дјело ратни злочини против цивилног становништва у саизвршилаштву.

Циљ ове акције био је, према оптужници, да се српско цивилно становништво принуди да трајно напусти територију на којој је до тада живјело у Хрватској, с тим да им се оставе два путна правца за излазак.

Оптужени су након тога, наводи се у оптужници, спровели брионску одлуку и наредили авионске нападе на цивилно становништво, што је за посљедицу имало смртно страдање и рањавање више цивила српске националности и панично бјежање цивила према Србији, уз учвршћивање њихове одлуке да напусте територију на којој су до тада живјели и више се не враћају, што је довело и до промјене етничког састава Хрватске.

Према оптужници, сада покојни генерал бојник Јосип Чулетић, је у својству руководиоца Центра оперативног руковођења издао наређење оптуженом Микцу команданту 92. Зракопловне базе Пула, и Зденку Радуљу команданту 91. Зракопловне базе Плесо, Загреб, за авинонске нападе по циљевима на земљи, што укључује и цивилно становништво које је бјежећи од напада хрватске војске и полиције већ напустило своје домове у Хрватској и прешло у дубину територије сусједне БиХ.

Становништво се, кретало према препорукама хрватских власти, путевима који су им од њих били сугерисани као сигурни и отворени за одлазак, у колонама у којима није било војних формација, оклопних војних возила, тенкова или тешког наоружања Војске РСК.

Микац је, поступајући по добијеном наређењу, наредио Јеленићу авионски напад на избјегличку колону која се кретала у рејону у којем није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Петровац-Кључ, извлачећи се из Хрватске, са територије РСК, са простора Далмације и Лике.

Радуљ, такође поступајући по добијеном наређењу, издао је наређење оптуженом Боровићу за авионски напад на избјегличку колону која се кретала у рејону у којем такође није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Новци-Приједор извлачећи се из Хрватске са територије РСК, са простора Кордуна и Баније.

Потом је Јеленић , поступајући по добијеном наређењу, наредио НН пилоту да користећи авион „Миг 21“ (који је претходно пребазирао из Пуле на аеродром у Сплиту) изврши напад по избјегличкој колони која се кретала путем Босански Петровац-Кључ, што је овај учинио 7. августа 1995. године у поподневним часовима.

Он је на подручју Општине Босански Петровац, у БиХ, најприје прелетио избјегличку колону (која је до тада превалила више од 60 километара од границе са Хрватском), а потом окренуо авион и у повратку, иако је видио да се не ради о легитимном војном циљу, дејствовао ракетним ударима ракетама С-24 (намијењеним за уништавање непријатељске живе силе) по избјегличкој колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, којом приликом је убијено 10 цивила.

У том нападу је више људи рањено, од којих је до сада идентификовано 15 људи, а критичном приликом је више возила у колони уништено.

Боровић је, поступајући по добијеном наређењу, наредио двојици НН пилота да користећи два авиона „Миг 21“ (са аеродрома Плесо) изврше напад по избјегличкој колони која се кретала путе Босански Нови-Приједор, што су и учинили дана 8. августа 1995. године у поподневним часовима у мјесту Сводна, Општина Босански Нови.

Они су дејствовали из авионских топова и ракетним ударима ракетама С-24 по избјегличкј колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, као и по цивилним објектима у близини пута, којом приликом су убијена три цивила.

У овим нападима, за сада је идентификовано 13 убијених особа од којих је четворо дјеце, као и 24 рањене особе.

Тужилаштво је истакло важност овог предмета и предложило да се оптужнима суди у одсуству, иако нису доступни правосудним органима Србије, јер, како је образложило у оптужници проток времена даје довољно разлога за сумњу да ће Хрватска или БиХ покренути кривичне поступке против одговорних за кривично дјело.