Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија оцијенио је да БиХ са садашњим уставним уређењем апсолутно може бити чланица ЕУ и да Дејтонски споразум и ЕУ интеграције нису супротстављени.

Зоран Тегелтија, ФОТО: РТРС

Тегелтија је подсјетио да има сличних земаља чланица ЕУ које имају децентрализовани систем власти, као што има БиХ, и које су, као такве, од почетка чланице ЕУ.

Наравно, истакао је он, некима је то у БиХ изговор којим би жељели да кроз процес европских интеграција промијене уставно уређење БиХ како би се направила унитаризација БиХ.

– Европске интеграције нам јесу циљ, али нису начин да се мијења Устав БиХ на неуставан начин. Наши унутрашњи односи имају много отворених питања, али та рјешења се не могу наметати са стране – рекао је Тегелтија за београдски лист Политика.

Према његовим ријечима, одговори на унутрашња отворена питања морају се постићи дијалогом и консензусом, као основним начином функционисања у држави коју чине три конститутивна народа и два ентитета.

– Ко жели да заобиђе или занемарује то основно опредјељење, руши Устав БиХ – истакао је Тегелтија.

Он је подсјетио да су све земље Балкана као свој спољнополитички циљ поставиле приступање ЕУ и налазе се у различитим фазама тог процеса, али и да је прије неколико година Брисел донио одлуку да заустави процес проширења ЕУ због својих унутрашњих реформи.

Тегелтија је додао да је данас поново под упитником додјељивање статуса кандидата земљама Балкана због догађаја у Украјини.

Он је напоменуо да се земље Балкана више од десет година боре с тим процесом придруживања и да ће наставити да спроводи реформе.

– А да ли ће Европа бити спремна и када ће бити спремна да прихвати земље западног Балкана у ЕУ, остаје да видимо. Ипак, не можемо да стојимо у мјесту док они не одлуче. Морамо између себе да сарађујемо, морамо бити спремни и међусобно развијати унутрашње капацитете – навео је он.

Тегелтија је рекао да је његова основна порука за грађане Србије, Албаније и Сјеверне Македоније, са недавно одржаног самита „Отворени Балкан“, гдје је испред БиХ учествовао као гост – да буду стрпљиви и да ће врло брзо имати прилике да се увјере у предности ове иницијативе.

Суштина поруке је у ријечима једног грађанина Сјеверне Македоније, који ми је, на обали једног од најљепших језера на свијету, Охриду, рекао и томе се придружујем: – Дајте, направите тај „Отворени Балкан“, отворите границе да живимо као људи – рекао је Тегелтија.

ВЕЋИНА ПОДРЖАВА „ОТВОРЕНИ БАЛКАН“

Тегелтија је изјавио да већина у БиХ апсолутно подржава иницијативу „Отворени Балкан“ и да се нада да ће у веома кратком року постати њен дио, а отпор у политичким круговима у БиХ сматра да је узрокован неразумијевањем цијелог процеса.

– „Отворени Балкан“ је одличан пројекат. То је иницијатива која пружа могућност да сами одлучујемо шта желимо, у којој нико никоме не намеће рјешења. „Отворени Балкан“ може да понуди и више него што се мислило, посебно ако се осврнемо на изазове и проблеме у којима се сада налазимо и који су пред нама, а дјелимично су изазвани и кризом у Украјини, али и неким другим дешавањима у свијету – рекао је Тегелтија за Политику.

Тегелтија је истакао да је предсједник Србије Александар Вучић на Самиту „Отворени Балкан“ у Охриду предложио да формирају заједнички тим који ће се бавити проблемима и нудити рјешења за све земље западног Балкана.

– Приједлог да заједнички анализирамо наше ресурсе енергената, хране и да једни другима помогнемо у том пројекту знак је да „Отворени Балкан“ нуди рјешења. Када користи од економске сарадње буду видјели и грађани и пословна заједница, онда то може да постане све оно што ми желимо у овом тренутку – рекао је Тегелтија.

Он подсјећа да су дуго сви тражили рјешења изван западног Балкана, уздали се да ће их наћи у ЕУ, а „Отворени Балкан“ омогућава да кроз договор буду одређени приоритети шта је то што је важно за грађане и пословну заједницу.

Тегелтија је истакао да никада више не би требало да се догоде ситуације из деведесетих након што буде изграђено повјерење између пословне заједнице и међу грађанима.

– Сматрам да ћемо се, када ова иницијатива у цјелости заживи, много лакше кретати ка евроинтеграцијама, које су, на крају, кључни спољнотрговински интерес свих земаља „Отвореног Балкана“ – каже предсједавајући Савјета министара.

Тегелтија је додао да је у разговорима са пословном заједницом и грађанима увидио да постоји велика подршка за ову иницијативу, која би омогућила и заједнички наступ на трећем тржишту.

– Већина у БиХ апсолутно подржава „Отворени Балкан“ и надам се да ће БиХ у веома кратком року постати дио те иницијативе – рекао је Тегелтија, оцијенивши да отпор у политичким круговима у БиХ постоји због неразумијевања цијелог процеса.

Према његовим ријечима, чланови Предсједништва БиХ Жељко Комшић и Шефик Џаферовић не желе уопште да разговарају о иницијативи, иако немају никаквих аргумената због чега иницијатива није добра за БиХ и зашто не желе уопште да је разматрају.

– Ако останемо на периферији, ако не будемо дио иницијативе, доћи ћемо у ситуацију да стојимо по страни и гледамо како други уживају у погодностима које доноси. Не желим да будем свједок и гледам како роба и камиони из БиХ стоје на границама, док они који припадају земљама „Отвореног Балкана“ несметано пролазе. Сматрам да нико у БиХ нема право да наше грађане и пословну заједницу доводи у ту ситуацију – рекао је Тегелтија.

Он је истакао да ће наставити разговоре с пословном заједницом и политичким елитама у БиХ како би покушао објаснити колико је важно да БиХ буде дио те иницијативе.

Тегелтија је подсјетио да је прије самита у Охриду поново писао члановима Предсједништва БиХ да одобре приступање БиХ „Отвореном Балкану“, те најавио да ће још једном покушати да им изнесе разлоге због чега БиХ треба да буде дио ове иницијативе.

– Надам се да ћу наићи на разумијевање јер поруке да треба да будемо дио „Отвореног Балкана“ које долазе из пословне заједнице много су гласније и јасније од немуштих изговора политичара који су супротног става – рекао је Тегелтија.

Тегелтија је изразио захвалност што је недавно у Охриду присуствовао Самиту „Отворени Балкан“, уз очекивање да је посљедњи из БиХ који овом самиту присуствује у својству посматрача.