Доживотни предсједник СФРЈ Јосип Броз Тито живио би још најмање неколико година да је пристао да му словеначки доктори одсјеку ногу коју је већ захватила гангрена.

Тито

Тако тврди његов унук Јошка Броз који је био уз Тита готово свакодневно до маршалове смрти 4. маја 1980. године у Љубљани. Јошка Броз се присјетио да је са својим дедом требало да дочека 1980. годину у Игалу и да је породици неколико дана прије тога јављено да је доживотни предсједник СФРЈ изненада онемоћао и да је смјештен у болницу у Љубљани.

– Ја сам некако дошао до Београда и одатле за Љубљану код њега. Посљедњи пут сам причао са њим послије прве операције гдје се он у цијелој муци сјетио да ми је обећао да ће ми дати један његов карабин и пиштољ за лов. Позвао ме је код њега и дао ми карабин и пиштољ – рекао је Јошка Броз својевремено у интервјуу за Еспресо.

Ништа није према Брозовим ријечима указивало да се Титу приближава крај.

– Ту има много нерашчишћених појмова. Прво, грешка је то што је његов шеф кабинета Берислав Бадурина отишао код њега и рекао му: „Друже Тито и Ајзенхауер је владао без ноге“. Тито му је тада рекао: „Ја сам на овај свијет дошао са двије ноге и отићи ћу са двије ноге“. Онда је кренула полемика да ли да се сјече или не. Да му је одмах одсјечена нога Тито би живио још најмање пет година. Кад је дошло до тога да мора да му се сјече нога било га је јако тешко убједити. На крају се испоставило да је та операција касно урађена. Гангрена је кренула већ на бубреге, наступила је сепса, затим вјештачка кома и онда су угашени апарати – рекао је Броз.

Јошка Броз је открио и посљедње тренутке живота маршала.

– Сада свашта причају. Те звао попове, говорио на страним језицима, пјевао неке пјесме кинеске и јапанске… Како звао кад је био у коми? Људи, није проговорио ниједну једину реч, једино му се посљедње вече, то је била субота, мрднула десна обрва. Ја сам у недјељу ујутру кренуо за Београд да узмем чисте ствари и завршим неке послове. Само што сам дошао јавили су да је умро. Ја сам само рекао да никоме ниште не говоре док ја не стигнем. Одмах сам се вратио у Љубљану, ја сам га убацио у ковчег, присуствовао сам кад је тај сандук заварен, ставио сам му прстен на руку и то је то – рекао је Броз.

Броз је оштро одбацио спекулације да је званичан датум Титове смрти фингиран.

– То није тачно. Бранко Лалевић је искључио тај апарат тада. Зашто то причају? Тај човјек је мртав. Што га стално враћамо из гроба? То су све глупости – рекао је Броз.

Титова жеља да га сахране са прстеном

Јошка Броз је открио и детаље везане за прстен који је прије сахране ставио на руку свог дједе.

– То је био његов прстен. Он је то тражио. То је прстен који је добио од Стаљина на поклон и са њим је сахрањен. Послије се појавила копија таквог прстен и она је продавана по Загребу и слично. То је још једна од ружних теорија – рекао је Броз.