Нова власт након Другог свјетског рата одмах се суочила са тежњом Албанаца да се отцијепе од заједничке државе и припоје Албанији!

Из докумената из архива БИА види се да је тадашња Озна успјела да спријечи да се још у том периоду формира заједничка држава Албанаца. Извештаји Озне детаљно описују контраофанзиву албанских балиста против партизана крајем 1944. и све што се након тога догађало.

– Нападом на Урошевац, почетком децембра 1944, балисти са око 3.000 одметника отпочињу контрареволуцију. У то вријеме, према наређењу главног штаба НОВЈ за Србију, оперативни штаб за Косово и Метохију започиње мобилизацију ради упућивања на Сремски фронт или у састав других јединица – стоји у документу Озне.

Албанци користе овај моменат и нападају партизане са више страна.

– Одметничка група под командом Шабана Полуже сукобљава се са јединицама НОВЈ на планини Чичавици док друга група напада партизански батаљон потиснувши га ка Косовској Митровици. У циљу сламања побуне Јосип Броз Тито доноси одлуку да се на КиМ 1945. уведе војна управа. До одлучујућег сукоба с групом Шабана Полуже дошло је у Дреници гдје је ликвидирано око 3.000 побуњеника. Послије тога преостале одметничке групе покушавају да се одрже у појединим дијеловима Косова настојећи да се пребаце у Грчку или Албанију – наводи се у документу Озне.

Описано је и дјеловање сепаратистичког покрета подржаног из Тиране:

– Завођењем војне управе на КиМ успостављен је донекле поредак власти и спријечено насилно дјеловање одметника у остваривању идеје такозване велике Албаније. Сепаратистички покрет, подржан из Тиране, одлучује да ликвидира Миладина Поповића, политичког секретара Комунистичке партије Југославије. Хаки Таха, учитељ из Ђаковице, члан илегалне организације, убија Поповића, а потом извршава самоубиство. У циљу пацификације албанског становништва Тито започиње масовну интеграцију Албанаца у институције власти и партијске структуре – пише у извештају.

Ранковић упозоравао на крвопролиће

О деловању албанских сепаратиста на КиМ опширно пише у својим извјештајима и начелник Озне Александар Ранковић:

– Због специфичности ситуације и утицаја Албаније на албански живаљ на Косову, направљен је опширан план акције за сређивање прилика на том подручју. С тим планом био је упознат ЦК и у потпуности се с тим сложио. Кренуло се у акцију. Сакупљено је 27.000 пушака, неколико хиљада митраљеза, револвера, бомби, бацача, па чак и два топа. Познато је колико је живаљ на Косову привржен оружју, па је и јасно на које су све акције органи унутрашњих послова приликом ове акције наилазили. Паралелно с нашом акцијом, албанска обавјештајна служба је жељела то расположење становништва да искористи, па је и она појачала своју активност, убацујући већи број шпијуна, а и врбујући живаљ на Космету да ствара атмосферу да их тамо прогоне и тероришу – пише Ранковић.

Изнио је и своје виђење даљег дјеловања:

– Лично сматрам да не треба бити сентименталан, да они сви, мање-више, нагињу Албанији, да су добрим дијелом под њиховим утицајем и да треба водити политику непопуштања, тј. политику чврсте руке јер у сваком другом случају неминовно би дошло до крвопролића између Албанаца, с једне, и Срба и Црногораца, с друге стране. Једино се таквом политиком на Косову може успјети. Свака друга је погрешна.

Ранковић се осврнуо и на демонстрације које су избиле на Космету.

– До тога је морало доћи јер утицај Албаније и њихове мреже је толики на албански живаљ на Космету да они желе отцепљење од Србије и припајање Албанији – наводи Ранковић.

План пропао због Стаљина

Постоји и чињеница да је Јосип Броз Тито још 1945. и 1946. године у интервјуима страним медијима отворено говорио да ће аутономна област Косово и Метохија бити припојена Албанији. Тако на питање новинара Асошијетед преса шта ће бити с овим дијелом Србије Броз одговара:

– Зависи какав ће режим бити у Албанији. Ако дођу комунисти на власт може бити припојено Албанији.

Енвер Хоџа је у својим успоменама навео да му је Тито крајем јуна 1946. године обећао да ће Косово и друге крајеве Југославије гдје живе Албанци уступити Албанији чим се створи балканска федерација. Едвард Кардељ је приликом посјете Москви 1947. најавио Стаљину да ће КиМ бити уступљен Албанији. Тај план није остварен због резолуција Информбироа.

Аутономија још од 1945. године

На дан 10. јула 1945. године формирана је Аутономна косовско-метохијска област (скраћено АКМО). Статус аутономне покрајине добила је 9. априла 1963. године доношењем новог устава Југославије под званичним називом Аутономна покрајина Косово и Метохија, а усвајањем Уставног закона 24. фебруара 1969. преименована је у Социјалистичку аутономну покрајину Косово.

Уставним амандманима из 1968. и Уставом из 1974. покрајина је стекла пуну уставну и законодавну аутономију чиме је фактички добила статус федералне јединице у оквиру СФРЈ.

Нимало случајно 1969. године име српске покрајине је преполовљено. Из њеног назива избачена је Метохија само зато што подсјећа на њено порекло – српско црквено имање.

– Политичко руководство Србије, које је предводио предсједник Централног комитета Србије Петар Стамболић, препустило је да се о имену АП Косова и Метохије одлучи у покрајини – говорио је раније публициста Перо Симић, подсјећа Република.

-Срезови Лепосавић и Лешак 1959. припојени КиМ

За име високог комунистичког функционера Петра Стамболића везује се отцјепљење дјела Рашког округа и његово припајања аутономној области Косово и Метохија. Територијална промјена на простору сјеверног Косова изведена је 1959. године тако што су Косовској Митровици припојени срезови Лепосавић и Лешак гдје су већином живјели Срби.

Званично образложење било је да тај дио гравитира ка Митровици због рудника. Стварни разлог било је обезбјеђивање довољно гласова за избор Петра Стамболића међу делегате Савезне скупштине.

Касније је Стамболић негирао да је увећао територију Косова и Метохије на сјеверу тврдећи да је то учинио Слободан Пенезић Крцун да би повећао број Срба у покрајини, која то још није била, већ је тај статус добила 1974.

До данас нису пронађене писане државне одлуке којима је увећана територија КиМ за 197 квадратних километара.