Броз је 1946. проширио јужну српску покрајину науштрб централне Србије. На постојећих 15 општина дао им је још 15, и тако дуплирао величину КиМ.

Предсједник Србије Александар Вучић раније је, говорећи о проблему Косова, казао да ни Копаоник није под српском управом пошто 180 метара од Панчићевог врха патролира Кфор.

– Људи у Београду, рецимо, не знају да ми немамо Копаоник под својом управом, тамо сваког дана недалеко од Панчићевог врха можете видјети Кфорове патроле – рекао је Вучић.

Ево како је до тога дошло. Јосип Броз Тито је 1946. проширио границе јужне српске покрајине науштрб централне Србије.

Дуплирана територија

Јужна српска покрајина је до тада обухватала само 15 општина, Тито им је придодао још 15 и тако дуплирао величину Косова.

Тако, умјесто да Србија брани 5.196 квадратних километара, колико је некад износила површина Косова, данас се бори за 10.908 квадратних километара, колико износи површина јужне покрајине послије ове Титове одлуке.

Броз је Косову припојио општине: Витина, Гњилане, Гора, Звечан, Зубин Поток, Косовска Каменица, Косовска Митровица, Ново Брдо, Исток, Пећ, Призрен, Лешак, Подујево, Лепосавић и Штрпце, а које су до тада припадале старој Србији. Тиме је Косову практично припојено и пола Копаоника – Лешак, Врачево, Јариње, Бело Брдо и још на десетине насеља, села и заселака који су одвајкада били дио Србије.

На тај начин, Косово је од постојећих 708 насеља од Тита „на поклон“ добило још 670 насеља, што је било 10,23 одсто територије централне Србије.

Поклањање земље

Зашто су комунисти то урадили нема јединственог става. Док једни тврде да су тим пројектом жељели да повећају број Срба на Космету, други наводе да је у питању класично поклањање територије Србије Албанцима.

Председник Форума за етничке односе Душан Јањић сматра да је том политиком тзв. територијалног менаџмента у ствари покушана „пацификација непријатеља, односно Албанаца“ на Косову.

– Пројекат припајања општина из централне Србије, гдје је живјело већински српско становништво, вођено је идејом да се повећа број Срба на Космету. То је био покушај да се промијени демографска слика на КиМ у корист Срба.

Историчар Коста Николић наводи да су комунисти у периоду од 1958. до 1963. припојили АП Косово и општине Лешак, Лепосавић и Зубин Поток.

– Све то је рађено под плаштом наводног братства и јединства, а у ствари је то било давање државне територије Србије другима. Неозбиљно!

Нису они размишљали никад о српским интересима, већ како да смање Србију.

Дилеме

Улога Стамболића и Крцуна

Отцјепљење дијела Рашког округа и његово припајање КиМ приписује се Петру Стамболићу. Званично образложење за припајање срезова Лепосавић и Лешак 1959. било је да тај дио гравитира ка Митровици због рудника, наводи Курир.

Стварни разлог, наводно, било је обезбјеђивање довољно гласова за избор Стамболића међу делегате Савезне скупштине. Стамболић је тврдио да је то урадио Слободан Пенезић Крцун „да би повећао број Срба у покрајини“, која то још није била.