Слика „Пастирица“ Саве Шумановића настала је кад је умјетник имао 28 година. Шумановић је био један од оних људи који су били довољно срећни да одмалена знају шта ће бити њихов животни позив. У његовом случају то је било сликарство. Како ни тада, као ни почетком 21. вијека, то баш и није био најприхватљивији позив што се тиче родитеља, Сава је морао да пристане на компромис и за почетак упише Вишу школу за умјетност и обрт у Загребу, након које је могао да постане наставник.

На једној од својих самосталних изложби продао је велики број слика, чиме је скупио новац потребан за пут у Париз. У Паризу је похађао часове код свјетски познатог ликовног педагога Андреа Лота. Управо он је био у највећој мјери заслужан за уплив кубизма у Шумановићев ликовни израз.

Кубистичке слике су грађене свођењем реалних облика на геометријске. Лот је о Шумановићу писао као о свом најбољем ученику. Промјена у Савином стилу довела је до великог неразумевања конзервативне јавности у Загребу, која још увијек није била спремна за нове умјетничке токове. Како је и сам претпоставио да би до тога могло доћи, његова изложба у Загребу била је употпуњена каталогом у којем су слике објашњене, међутим, то није било довољно. Наредне четири године живота провео је настојећи да кроз текстове дочара и представи модерне токове у умјетности и своје стваралаштво.

Утицај кубизма видљив је и на слици „Пастирица“, у којој можемо открити изломљене скулпторално тешке масе, низање планова и строгу архитектонску композицију. Једино шта се испречило између Шумановића и сликарства био је Други свјетски рат, који је довео до тога да прво престане да се потписује на сликама, пошто Шид улази у састав Независне државе Хрватске, у којој је ћирилица тада постала забрањено писмо. А потом, током једне усташке акције августа 1942. године бива ухапшен и, с великом групом Шиђана, стрељан у Сремској Митровици. Сахрањен је у заједничкој гробници.