Поменом код спомен-обиљежја у Папратној њиви, уз стари пут који од Калиновика води до Миљевине, обиљежено је 30 година од страдања 42 дјеце, жена и бораца Војске Републике Српске, које су из засједе убили припадници тзв. Армије Републике БиХ. И с овог српског стратишта послата је порука да је срамотно што су злочинци на слободи.

Помен на Папратној њиви Фото: СРНА

Драго Џилит је кобног септембарског дан изгубио седамнаестогодишњу сестру Драгану и педесетшестогодишњу мајку Јованку. У рату је изгубио и оца Милорада.

– Путовали су из Калиновика према Фочи гдје сам био смјештен, пошли су мени. Упали су у засједу и нико није преживио – прича Џилит.

Међу првима након јаких детонација из Миљевине је на Папратну њиву стигао љекар Илија Голијанин. Све изгорјело, и камион и људи, који нису имали друго превозно средство, него војни камион.

– То је била једна страшна трагедија. Тад су погинула и два брата Мастило један од 16, други од 17 година. Ту је било жена из Трнова и Миљевине, много цивила. Сигурно је требало некога тражити и процесуирати за овај злочин – каже Голијанин.

Појашњавају да је прије годину дана покренута истрага, ни два мјесеца није требало да према неким, правди непознатим аршинима, одлуче да нема криваца. Родбина и пријатељи причају да знају ко су наредбодавци и извршиоци масакра над женама и дјецом.

– Добили смо информацију да су ти људи ослобођени, мада нисмо ни знали ко су ти оптужени. Наводно нека двојица, тројица из Јелеча. Да ли ће се тужилаштво жалити, не знамо ништа – каже Срђан Станковић, предсједник Предсједништва Борачке организације Фоча.

На спомен обиљежје положени су вијенци и цвијеће, а прислужене су и свијеће и код изгорјелог камиона, у којем су изгорјели живи људи само зато што су били Срби.