Велику ратну љубав матуранткиње Радмиле Јаковљевић и поручника Жике Павловића трагично су прекинули нацисти и комунисти. Име Радмиле Јаковљевић, убијене у злогласном Аушвицу, не може се наћи у пописима жртава нацистичких логора који се праве у Србији. Она, као ниједан припадник или симпатизер Југословенске војске у отаџбини који су били у концентрационим логорима, није пописана.

Српски Ромео и Јулија

Ова храбра београдска матуранткиња придружила се првом покрету отпора у поробљеној Европи под комадом Драгољуба – Драже Михаиловића и преносила је поруке кроз окупирану Србију. Била је курир-обавјештајац Горске краљеве гарде. Тако је и упознала школованог официра Павловића, родом из Крвавице код Крушевца. Нажалост, агенти Гестапоа су је открили и ухапсили 4. јануара 1944. Прво је спроводе у истражни затвор Гестапоа у Београду, затим у Бањички логор, а 20. јуна 1944. транспортована је у Аушвиц, који није преживјела. Није познато када је и како је убијена двадесетједногодишња Радмила. Павловић је убрзо осетио да нешто није у реду. Био је забринут, што се види из писма које је послао Радмили и гдје је моли да му се хитно јави, а ако не може, тражи од њених родитеља да га обавијесте шта је с њом. То писмо у које је ставио своју слику послао је по куриру. И тог курира је заробио Гестапо па је писмо сачувано.

Живот и страдање Радмила и Жике од заборава је отргао истраживач Ратко Лековић. Он је открио њихову трагичну судбину пописујући припаднике и симпатизера ЈВО који су били у нацистичким логорима, припремајући студију. Тако је открио у архивама Гестапоа и личне ствари Радмиле, укључујући и њену фотографију са Павловићем. Ту је нашао и његова писмо са фотографијом коју је послао.

Поручник Павловић, који је више пута похваљиван због ратне храбрости у сукобима са нацистима, није дуго поживио. Зна се да је убијен у засједи комуниста децембра 1944. негдје код Калиновника у Босни и Херцеговини.

Ни Радмилин ни његов гроб никада нису нађени, као ни гробови бројних равногораца који су дали живот за Србију, а њихова страдања се и данас прећуткују.