Тепелук је женско оглавље ношено током 19. вијека као дио српске градске ношње.

До средине 19. вијека под тепелуком се подразумијевала мала округла, сребрна, често позлаћена плочица, филигранске израде са типичном оријенталном декорацијом. Овај тип тепелука носио се умјесто кићанке на врху плитког црвеног феса, који је био уобичајено женско оглавље у том периоду. Тепелук је могао бити направљен и од дуге ниске сребрних или златних новчића која се савијала у виду спирале на засебном кружном комаду тканине који се потом пришивао на врх феса, док је у најјефтинијој варијанти врх капе украшаван терзијским везом.

Од почетка друге половине 19. вијека назив тепелук почиње да се користи само за један одређен тип капе која настаје од феса и убрзо постаје ексклузиван и препознатљив дио српске градске ношње. У питању је мала црвена капа од чоје у облику калоте, извезена бисерима аранжираним у виду купа, при чему су купе распоређене у концентричним круговима око веће средишње купе.

Тепелук је ношен тако што су око њега обмотаване плетенице и бареш, савијена марама или трака од једнобојне или дезениране танке тканине. Дјевојке су уз тепелук носиле једноставну сомотску или свилену траку око саме капе, док су удате жене носиле сомотску траку украшену флоралним мотивима у техници веза бисерима, као и специјалан накит прављен за овај тип ношње у Бечу и другим аустријским градовима.

Накит, прављен од дијаманата, сребра или злата, састојао се од прстена који је ношен на барешу, игала у облику расцвјеталих грана и одговарајућих минђуша,  наводи Википедија.

Невјесте су на вјенчању уз тепелук носиле невјестински вео и вијенац. Милева Наумовић је на свом венчаном портрету који је 1852. године насликао Урош Кнежевић, приказана у градској ношњи са тепелуком преко кога носи вео и невјестински вијенац, наводи портал Љепоте Србије. Удовице су покривале бисере на тепелуку црном тканином, а умјесто украшене траке носиле су црну.

Када је у другој половини 19. вијека дошло до европеизације одјевања у Србији, тепелук и либаде најдуже су се задржали у одјевном инвентару жена у Србији као дијелови традиционалне градске ношње који су у свечаним приликама ношени уз хаљине европског кроја.