Критиковао је политику владе, али она и њен предсједник Милан Стојадиновић улажу сав свој утицај да говор не буде у цјелости објављен.

Партијарх Варнава

Запањиће вас које је све посљедице ове идеологије, предвидио тада српски патријарх Варнава и шта је тада поручио Србима:

Браћо и сестре

Дјецо наша љубазна,

“Морамо вас упозорити на противвјерско и подмукло струјање из иностранства. Ма колико вјеровали у здрав разум и разборитост нашег свијета, који још није исцијелио љуте ране из минулих ратова, ипак морамо рећи, да се шири комунистички отров, који у нашим данима, изгледа, долази до претећег изражаја.

Прикривен утицај те немани данашњега доба има значај опасности зато, што се она нарочито омладини нашој приказује у једној невиној а примамљивој одјећи.

Међутим, у самој својој суштини то зло прикрива у себи најстрашнији отров, који непоштедно убија и душевно и физичко здравље. Тај отров разара породицу, грађанско друштво, па и цијело народно и државно биће. Он је судбоносан зато, што је заснован на примамљивој и јевтиној лажи: обећава, замислите, свима и сваком рај на земљи!

»Као што се сатана претвара у небеског, свијетлог анђела, тако се исто и сатанине слуге претварају у тобожње слуге правде« (1.Кор.11,14-15).

припадници некакве магле, грађани бјелосветски, рушиоци живота и свега, без националног поноса, без вере, без морала.

КОРОВ СЕ НИКАД НЕ СИЈЕЧЕ ЈЕР ПОСЛЕ ОПЕТ ИЗРАСТА. ОН СЕ ИЗ КОРИЈЕНА ЧУПА

… Њима није потребна Истина. Неће они Бога. Њима је потребна лаж. А у згодном су положају, јер лаковијерни свијет гута лијепе приче.

Проповеда се, дакле, једна највећа лаж и лудост, али појединци, нарочито омладина ипак ту лаж прихвата, мири се са њом и обожава те волшебнике!… Отуда задатак не само Цркве, већ и грађанског друштва, Државе а у првом реду школе, да се спријечава ширење безбожности. Без тога све остале противкомунистичке радње остаће без жељеног успјеха. Коров се никад не сијече, јер послије опет израста. Он се из корена чупа!”

ПАТРИЈАРХ ВАРНАВА ИСТЕ ГОДИНЕ ИЗНЕНАДА ЈЕ ПРЕМИНУО. СМАТРА СЕ ДА ЈЕ УБИЈЕН

Патријарх Варнава изненада је преминуо у ноћи између 23. и 24. јула 1937, неочекивано и под неразјашњеним околностима. Многи сматрају да је отрован прахом од дијаманата који му је подметнут у храну и који неодољиво разара органе за варење и изазива крварење до смрти. Но, јавни резултати обдукције су још увијек под ембаргом у архиви БИА.

Исте те ноћи југословенска скупштина доносила је одлуку о конкордату с Ватиканом, ком се поглавар СПЦ противио. На дан почетка ове скупштинске расправе 19. јула жандармерија је пребила учеснике литије за оздрављење поглавара патријарха. Овај догађај познат је у историји као “крвава литија”.