На путовању у Беч, Његош је кренуо у септембру 1846. године, оставивши брата Пера, предсједника Сената, задуженог за земљу. Та година је била изузетно непогодног времена и земља је претрпила страшне суше.

Његош

Због неродне године народ је гладовао, а Његош је од Пера добио извјештаје да његови „људи раде било шта да би преживјели“.

Из извештаја директора тршћанске полиције грофа Франца Штадиона, од новембра 1846. године, види се да је Његош на путу ка Трсту у Беч продао трговцу Сабату Бесу готово сав свој накит који је понио – један крст са брилијантима, медаљонску иконицу Богородице, украшену брилијантима и смагардима, још један крст који је чак скинуо са својих прса такође украшен брилијантима, и још један веома вриједан дијамантски прстен који је 1841. године добио од аустријског цара у знак признања аустријско-црногорске границе да би могао купити жита за Црну Гору, наводи портал Принцип.

На путу за Беч купио је жито у Трсту да би га послао свом гладном народу и то је жито плаћао новцем добијеним од продаје свог накита. Међутим, било је потребно више од мјесец дана да жито стигне до Црне Горе али је ово народ добро запамтио и свог Владику још више урезао у срца.